Što se tiče godišnjih doba, priroda se lepo pobrinula za to. Kome se sviđa sviđa, kome ne, neka traži drugu planetu. Vreme je da uživamo u onom što imamo. A ove jeseni, koja nam se smeši miholjskim letom, eto prilike da zbrišemo u neki obližnji park, obalu reke ili izletište. Vođeni znakovima pored puta, mi smo odlučili da baš ovde upijemo najlepšu energiju prirode. Dobro došli na Stražilovo.
Na četvrtom kilometru od Sremskih Karlovaca, na visini od 321-og metra, smešteno je jedno od omiljenih izletišta u okviru Nacionalnog parka Fruška Gora. Zašto omiljenih? Znate onaj osećaj, kada, bez obzira koji put dolazite na isto mesto, svaki put iznova imate onaj osećaj uzbuđenja i punog srca, baš kao prvi put. Čini mi se kao dovoljan razlog za epitet omiljenog.
Dok idete putem od Sremskih Karlovaca, put k’o svaki drugi, vojvođanski. Istina nije prašnjav, ali je ravan, solidan, bez rupa i nekih većih krivina. Sa profila njive i po koja vikendica, a amfasno ponosno vojvođansko uzvišenje. I što bi Sremci rekli „odjedared“ ulazite na put u pravoj pravcatoj šumi. Ukoliko ste propustili tablu sa obaveštenjem ne brinite, ovo je znak da ste uši u Nacionali park. Ako se malo udubite u predeo oko vas, brzo ćete shvatiti zašto ovo područje punih 58 godina nosi status nacionalnog parka.
Nemojte se uplašiti ako vam idiličnu vožnju, istina na kratko taman toliko da naplati ulaznicu od cca 150 dinara po vozilu, prekine čuvar nacionalnog parka. Nakon toga kroz par minuta stižete do parkinga i obližnjeg centralnog dela izletišta. Brankov čardak i statua čuvenog romantičara pozdraviće vas i pozvati na uživanje.
Kad god da se odlučite za posetu ovom izletištu, male su šanse da ćete omašiti miris roštilja i graju dece. Drveni stolovi i klupe dobri su saveznici za odmor i okrepljenje.
A svi koji su željni adrenalina, savet je da krenu u šetnju. Za one izdržljivije i spretnije postoje dva izazova. Prvi je šetnja do spomen groba čuvenog srpskog romantika Branka Radičevića. Posle 1400m bićete umorni taman toliko da u sopstvenoj tišini uživate u divnom pogledu na Srem i razmislite o mladom pesniku koji je izrazio želju da bude sahranjen baš na ovom mestu. Iako je umro u Beču, srpski narod mu je nakon 30 godina ispunio želju i vratio ga na Stražilovo.
Daleko izdržljivija i zahtevnije je staza dužine jednog kilometra koja vodi do planinarskog doma Stražilovo. Planinari, biciklisti, članovi orijentiring kluba zaslužni su „domaćini“ ovog doma i verni ljubitelji Stražilova. Možda i vi postanete deo neke ekipe.
Svi oni, koji su pak za romantične šetnje, neka ne brinu. Stražilovo će im pružiti dovoljno pastelnih stazica, miholjskog vazduha i čiste energije za neke nove ideje, misli ili odluke.
Na kraju, biću slobodna da vas izazovem da baš vi ove jeseni okusite talas uzbuđenja i dobre energije ovog dela Fruške Gore. Ostalo je još malo vremena do zimskih dana, zato „uprirodite se“, trebaće vam.
