Kada se malo priviknete na novonastalu situaciju, krenite u šetnju markiranim stazicama. I ne zaboravite, foto-aparat ili pametni telefon s kamerom visoke rezolucije obavezan su deo opreme. Ne zbog vas, jer to što vidite, sigurna sam, vi nikada nećete zaboraviti, nego zbog drugih, kako biste ih uverili da takva lepota zaista postoji u Srbiji te da je šteta da je i oni ne vide. Kada ste već u šetnji, prošetajte i do mosta ljubavi i zakačite katanac, jer ljubavi nikad dosta.
I tako dok upoznajete kraj, zapamtite da je ovaj prostor stanište retkih biljnih i životinjskih vrsta. Strogo zaštićena orhideja, četiri vrste gljiva sa crvene liste Evrope, šesnaest zaštićenih vrsta gmizavaca i vodozemaca, orlovi, to su prve komšije rečnim rakovima i pastrmkama koje žive u vodi prvog stepena kvaliteta.
Vas koji umesto ribolova više volite neke ekstremnije sportove planinske stazice pozivaju u osvajanje okolnih prostora i pećine. Šetnja listopadnom i četinarskom šumom vratiće vam veru u prirodu, a vidikovci do kojih stignete podsetiće vas koliko je Srbija lepa. A kada se umorite, red je i da se okrepite. Kompletan ugođaj može biti uz pastrmku na žaru, lokalni specijalitet gržanski pasulj ili jagnjetinu ispod sača. Sloboda izbora uvek postoji.
Kažu da je ovaj kraj najbolje posetiti u proleće, kada sve buja, kada vrelo ima najveću snagu i kada je priroda u svoj svojoj lepoti. Leti, nakon velikih suša, posebno u avgustu, vrelo se povlači u svoje pukotine i čuva snagu za ostatak godine.
Kada god odlučili da odete tamo, nećete zažaliti, samo će boja jezera biti drugačija. Maslinastozelena, modroplava ili tirkizna sigurno će vas osvojiti i naterati da se ponovo vratite na dan ili više. Sve su šanse da ćete se odlučiti da jedan deo svog odmora provede i tamo, daleko od vreve, problema, sujete i svega onoga što vam uzima osmeh sa lica. Na mestu koje će vam vratiti osećaj sreće i duhovni mir. Vratite se tamo gde i pripadate. Vratite se prirodi i čuvajte je za svoju i svu našu decu.
