Ovaj tekst u celosti nalazi se u časopisu Baby planeta

Leto smo, ako gledamo iz  perspektive umora, odavno ispratili, sada nam polako dolazi vreme kiša, vetrova i ne tako prijatnih temperatura. Ipak, čekajte da se ne zaletimo previše! Izbacimo tu sumornu viziju jeseni iz glave i spremimo se za obilje boja, za romantične šetnje  od lišća šuškavim ulicama i toplinu miholjskog sunca.  Setite se kako jeseni znaju biti lepe. Možda su vam u ovom godišnjem dobu započinjale i neke velike ljubavi?!  A-ha, sećate se! Lepo je bilo, zar ne? A što ne bi i ova jesen bila slična, ljubavlju istkana? Razmislite o tome. I dok ne donesete odluku, vodimo vas do mesta, grada, varoši, koje će možda, vratiti, probuditi ili ojačati najlepšu energiju emotivnog naboja.

jesenja ljubav
Ljubav, foto Pixabay

Za njega kažu da je grad fijakera,  varoš široke, autentične  duše, mesto gde i žene piju vina. Dobro došli u najzeleniju varoš u Evropi –  Sombor. Varoš u kome je još 1903. godine sa obale Misisipija doneto zeleno stablo, čuveni bođoš, koga danas ima oko 7500 primeraka i  po kome je Sombor nadaleko prepoznatljiv. Pored bođoša u Somboru ima i lipe,platana,  a tu su i sekvoja, ginko i mnoge druge vrste. Pored zelenih ulica Sombor ima i četiri parka i dve obližnje šumice. Smatra se da u gradu i okolini ima oko 20.000 stabala. Nazirete li kakva jesen ovde može biti?

giphy
Giphy

Sombor je kulturna stanica ovog kraja, a i šire. U njemu se nalazi slika „Bitka kod Sente“ Ferenca Ajzenhuta, slika koja svojom površinom od 40 metara kvadratmih predstavlja najveću sliku u Srbiji.  A kada dođete da pogledate sliku, znajte da se nalazite u najlepšem gradskom zdanju, Županiji, koja  je  građena tokom gotovo čitavog XIX veka. Smeštena je u najvećem gradskom parku, njena kupola podseća na kupolu venecijanskog zdanja Santa Maria Dela Salute.

Nakon županije put nastavite obilaskom drugih objekata kulture. Somborčani su posebno ponosni na Pozorište u kome je odigrana prva predstava još davne 1882. godine. Vreme dalje planirajte za obilazak Savremene galerije umetnosti „Milan Konjović“ u kojoj se nalazi preko 1000  radova, koje je ovaj umetnik zavetovao svom rodnom gradu.Ukoliko ste izraziti ljubitelji slikarstva, nemojte zaobići ni Galeriju Kulturnog centra „Laza Kostić“.

Da bi saznali šta je to uticalo na toliku širinu duše i mentalni sklop Somboraca, možda vam pomogne šetnja kroz arheološku, etnološku i istorijsku zbirku Gradskog muzeja.

Sombor je grad mulitkulturalnosti, nacionalnih manjina koji zajedno i skladno žive na ovom području. Duhovnost svakog od njih možete upoznati obilaskom Crkve Svetog Đorđa, Crkve Presvetog Trojstva, Plebanije u kojoj su smeštene orgulje iz 1771.godine i u kome je Sombor 1749. godine od carice Marije Terezije dobio status slobodnog grada. Od tada pa do danas Sombor je grad širine, lepote, duhovnosti,tolerancije, ljubavi i slobode.

Ako ste se umorili, vreme je da pauzu napravite na nekom od starih fijakera koji „ulicama luta“ i on će vas provesti još jednom kroz somborsku varoš.

Posle fijakera pravac lokalna gostiona ili neki obližnji salaš, po zalogaj dobrog ukusa i bokal odličnog vina. I nemojte se začuditi ako vas nađu tamburaši i uz „U tem Somboru“, još jednom vas provedu kroz celu priču ove jesenje čarolije. A, da li ćete vi biti onaj „zaljubljeni par“na somborskom fijakeru, ostavljamo vama na volju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *