Ovaj tekst se u celosti nalazi u novom broju časopisa Baby planeta

Složićete se da nam je godišnji odmor oduvek jedva čekanje, a u ovo pandemijsko vreme pravi neizdrž. Kada je isti u pitanju, mi ostajemo na domaćem terenu. No, ako ste se vi odlučili za letovanje preko granice, razumemo vas, ali vam savetujemo da ostavite koji dan slobodan dan. Evo i zašto.

Svi ga znaju kao još jednu od tipičnih vojvođanskih varoši. Reka, tamburaši i dobra hrana. Što bi rekle Lale „Zdravo mnogo dobro je tu“. Jer znaju Lale da tu nije kraj. Zapravo, tu je tek početak blagodeti. Na reci Tisi i najlepšem keju u Srbiji.

U Novom Bečeju. Već s prvim sunčanim danima ovaj kraj procveta. Što bi se reklo sav se narod sjati na keju. A ima i razloga. Široko cvetno šetalište, zelene površine, klupice za romatiku, sprave za decu, tereni za sportske aktivnosti, pontoni.

Poseban šmek daje taj treperavi pogled na suncem obasjanu Tisu i ostrvo u zaleđu. Tu se komešaju, kulminiraju i smiruju emocije svakog Novobečejca, ali i gosta. Iako je kej aktivan tokom čitave godine, najlepši trenuci su zapravo leti. Logično, reka je u pitanju.

Tiski kej

Sam početak letnje avanture rezervisan je za svojevrsni prirodni fenomen – cvetanje Tise. Naime, u prvoj polovini juna insekt tiski cvet izlazi iz rečnog mulja gde je proveo tri godine, a cilj mu je produžetak vrste. Svadbeni ples ljubavi i života završava se nakon par sati umiranjem mužjaka, a potom i ženke tiskog cveta. Sam prizor se dešava neposredno nad rekom i toliko je dominantan da su ljudi nekada mislili kako se magla spustila nad reku. Danas znaju za ovu retkost, slave je, posmatraju i daju svoj doprinos puštajući plutajuće sveće u reku kao simbol želja za ljubavlju i životom.
Sa poslednjim zvonom u školi kreće letnja sezona na Tisi, na kojoj bi Novom Bečeju mogli da pozavide i veći turistički centri. Drveni suncobran, hladna limunada i ispod šešira pogled na Tisu i čamce koji tiho, onako laloški plove ovom lepoticom. Sasvim dovoljno za letnje kuliranje.

Tiski kej i plaža

Ukoliko kojim slučajem ogladnite, tu su i poznati restorani sa ribljom čorbom i drugim specijalitetima. Ako vas sunce ili vino malo više dohvate, osveženje možete pronaći u parku u zaleđu i samom centru grada. A uveče, romantika. Letnja pozornica, mnoštvo kandelabera, lampiona, po koji čamac na Tisi i u tamburi i muskat
krokan, najbolje lokalno vino nastalo od grožđa koje samo tu uspeva. Nije ni čudo što je čuveni emotivni kantautor tu pronašao inspiraciju za svoje stihove.
„Stara stvar u Novom Bečeju, slava je za Gospojinu…“ Nešto za čim Novobečejci, ali i svi oni koji se već posle prvog dolaska u ovu varoš osećaju domaće, svake godine s nestrpljenjem čekaju. Reč je o Velikoj Gospojini. Znate, to su one seoske slave kada se svi koji su otišli vraćaju kući ili nekom svom. To je dan pun emocija, dan kada bake vide svoje unučiće iz grada, kada grle svoju decu i prave omiljene kolače. Ali i dan kada nekog seta i tuga obuzme za nekim prošlim danima i nekim ljudima. Poslednjih godina Gospojinski dani su postali prava regionalna manifestacija s bogatom gastronomskom, kulturnom i muzičkom ponudom.

A nakon Gospojine, kada se završe godišnji odmori i septembarski sat otkuca novi početak, nemojte zaboraviti
Novi Bečej. Jer ovo je bila samo jedna letnja priča. Boje jeseni i miholjsko leto pružaju idealne uslove za obilazak Arače, bazilike iz XIII veka, Parka prirode „Stara Tisa“ i Bisernog ostrva. Tu je i letnjikovac i priča o grofu Gedeonu Rohonciju, njegovom vinskom podrumu i pomenutom vinu muskat krokan. I ne samo to.

U Vranjevu, starom delu varoši, nalazi se kuća čuvenog dr. Vladimira Glavaša, koja svedoči kako su živeli imućniji građani XIX i XX veka. Jedna prostorija posvećena je životu i delu čuvenog kompozitora Josifa
Marinkovića, rođenog Novobečejca.

Ako ste mišljenja da nemate sreće u ljubavi i da vam se „ludi kamen“ nikada neće desiti, svratite do tzv. Tolstojeve kuće u kojoj je živeo unuk čuvenog ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja. U dvorištu se
nalazi bunar čija je voda lek za samce. Ko se napio ove vode, život je nastavio u društvu. Sad, vi znate da li ste žedni ili ne, pa odlučite.
Za sve ljubitelje prirode i ekologije tu je Specijalni rezervat Slano Kopovo. Nekadašnji meandar reke Tise, a danas fluvijalno jezero, stanište je velikog broja ptica i biljaka, atipičnih za Panonsku niziju.
Ovde ćemo stati kada su obilazak i istraživanje u pitanju. Na vama je da nastavite niz. Što bi Novobečejci rekli:
„Kad god došli, dobro došli!“
Do tada, uzdravlje!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *