Svima u varoši bili su poznati. Toliko zu zračili da ih nije bilo moguće neprimetiti. Kada su se verili, svi su slavili. A, onda, baš kako život zna da namesti, desila se velika vojna. Relja, nosilac oficirskog čina, krenuo je da opravda zvanje i ispuni svoju otažbinsku dužnost. Ona, ispunjena ljubavlju i brigom, ostala je u njihovoj varoši da ga čeka.
Relju je ratni vihor odneo na front u Grčku. I dok je Nada sa čežnjom, strahom i velikom pažnjom pratila razvoj događaja Velikog rata, Relja je našao mesto u srcu lepe Grkinje. Iščekujući vesti, Nada je jednog ratnog dana primila pismo od Relje. Njegova ljubav preselila se na jug i više nije imala nameru da se vrati u Srbiju. Raskinuo je veridbu.
Ljubav koju je nosila i koja ju je nosila nisu joj dali da mu veruje. Odlazila je svaki dan na mostić i čekala. Molila se za njih. Svaki dan bio je sve teži. Njega, nije bilo. Lepršavost, lepota i sjaj u očima polako su bledeli. Gasila se. Vremenom umesto mladosti, na mostu je boravila senka. Pola godine nakon pisma, na mostu više nije bilo senke. Nada je napustila svet, koji je napustio nju.
Varošani su teško podneli ovu priču. Iz straha, saosećanja, sećanja, mlade devojke su dolazile na isti taj most, na ogradu zaključavale katance i bacale ključić u reku. Na ovaj način simbolično su zaključavale svoju ljubav i zavetovale je na večnost. Dugo godina ovaj način čuvanja ljubavi bio je zastupljen u ovoj varošici.
Godinama kasnije, varošica je prerasla u varoš, banjski centar za oporavak duha i tela, grad parkova i mostova. Danas nosi titulu kraljice turizma. Nalazimo se u Vrnjačkoj Banji. Gradu, u kome je Desanka Maksimović, uživajući u njegovoj prirodi i lekovitosti, nakon saznanja nesrećne ljubavi dvoje mladih ljudi, napisala pesmu „Molitva za ljubav“. Od tada na mostu na kome su se sretali Nada i Relja, nastavljena je tradicija zaključavanja katanaca. Danas je to Most ljubavi. Zapravo odavde je tradicijia zaključavanja ljubavi krenula i stigla do dalekog Pariza, Moskve, Kelna…
Svake godine na dan zaljubljenih ovde se održava manifestacija „Najduži poljubac“. Možda je baš ovo vreme idealno da se zaputite ka Vrnjačkoj banji, zarad instant odmora, zdravlja, duha. Zarad i u slavu ljubavi. Možda su baš ovi dani predodređeni za molitve ljubavi.
Znate, možda ovo nije „prava“ priča za današnji dan. Možda vas neće dići u visine i obasjati osmehom, ali će vas sigurno trgnuti i opomenuti. Ljubav se desi, ali se i neguje. Ljubav zaslepi, ali kad tad i otvori oči. Ljubav vam pomaže da upoznate sebe kakvi ste kada ste ogoljeni i ranjivi. Ljubav je i lepa i teška, srećna i tužna. Kao i svaka medalja i ona ima dve strane. Svi smo mi nekada voleli ili volimo onako iskreno, svim srcem, telom i dušom. Ne možemo sebe u tome slagati, to se oseti, to se zna. I voleli smo ili volimo sebe takvima.
Zato, kakav god stav imali kada je dan zaljubljenih u pitanju, uvek slavite ljubav i živite za ljubav jer tada ste svoji, bez maski, predrasuda, koristi i zavisti. Onako, čisti i svoji.
Slavite ljubav. Uz vino, naravno!
