Svakodnevna traka sa vremenom i za vreme, neretko nas, na žalost, dovodi u situaciju da kada se okrenemo iza sebe, sretnemo nekog prijatelja ili nam ističe lična karta, zapitamo „Pa, zar je već toliko prošlo?“ Znam-znam, klimate glavom. Poznato vam je. Da ne bude zabune, nije ovde problem što vreme teče, nego što mi toga nismo svesni. E da ne biste došli, ponovo, u takvu situaciju, brzo se osvestite i pokušajte da sa tim osvešćivanjem nešto i uradite. Neka vam Sremski Karlovci pomognu u tome, a, evo i kako.
Ako ste pročitali Po energiju u Sremske Karlovce, znaćete koliko je ta varoš važna za našu malu komunu. Ako niste imali prilike, onda je savršeno vreme da je sada pročitate i napravite pravi uvod za današnju priču. Samo polako, tu sam, čekam vas.
E, sada kada imate neka saznanja, mogli bi da krenemo i dalje.
Po energiju u Sremske Karlovce
Ovaj put smo u Sremske Karlovce krenuli nešto ranije, u februaru. Mada, taj februar je nekako, po vremenskim prilikama više ličio na kasni mart. U Karlovce smo odlazili svake subote i isti tempo držimo evo i do prve polovine maja.
Ovo povremeno, višemesečno putešestvije kroz sremsku varoš, dalo nam je mogućnost da istu upoznamo kroz razne njene faze. Od stidljivo sunčanog februara, preko varljivog marta do prolećnog aprila. I mogu vam reći, da je ovo baš jedna lepa varoš. Varoš sa velikim v.
Za razliku od ranijih poseta kada smo više bili skoncentrisati da upoznamo sve kulturne, duhovne i istorijske znamenitosti, ovogodišnje posete su bile onako, domaćinske. Pa da. Kada znate da je pijaca svake subote i da je prilično gužva na istoj, kada znate gde je najbolji burek i kada poznajete belog labradora koji se, uredno, sam šeta ulicama i isto tako sam se vraća kući, hteli ne hteli, polako dobijate status domaćina.
Kada kažem nismo obilazili znamenitosti, to i mislim, nismo. Uživali smo u njima. Ali moram vam reći da smo imali našu rutu kretanja. Pošto bi ostavili najmlađeg člana naše komune pred vratima najstarije gimnazije u Srbiji, nas dvoje i četvoronožni ljubimac bismo krenuli u obilazak varoši.
Šta će najmlađi član pred gimnazijom, pitate se? Pa setite se priče o vremenu i njegovoj brzini. Da, dobro mislite, od prvog razreda osnovne iz priče Po energiju u Sremske Karlovce, stigli smo do prvog razreda srednje. Da li će taj prvi razred krenuti u Karlovačkoj gimnaziji, saznaćemo uskoro, na čemu radi naš mali maturant.
Dvorska bašta, oaza prirode
Elem, dok naš veliki-mali član kreće u krčenje novih puteva, mi idemo onim poznatijim. Početna stanica nam je Dvorska bašta. Jeste li ikada bili u njoj? Ako niste, obavezno dođite i odmah ćete shvatiti zašto prvo dolazimo ovde.
Već od samog ulaza otvara se špalir drveća, kroz koji kada prolazimo možemo nagovestiti koliko smo mali u odnosu na prirodu. A, da li smo deo nje, što bi prirodno trebalo da bude, sve zavisi od nas. Kada prođete špalir stižete do manje čistine, nešto nalik raskrsnici uz čiju jednu strnu se proteže stra vojvođanska kuća. Odatle se možete improvizanom stazicom spustiti do manjeg mostića, koji, razume se ima potočić ispod sebe. I to ne kakav, nego Stražilovski potočić.
Ukoliko se, pak, odlučite da krenete pravo, uz blagu uzbrdicu krenućete u drugi deo parka gde se na njegovom kraju nalazi par sprava za vežbanje. Ako vašu komunu čine i mlađe kategorije, verujte na pravom ste putu. Na uzbrdici skrenite desno i videćete park za decu koji će vaši najmlađi obožavati.
Pored velikog broja biljnih vrsta koje su donosili znameniti Srbi i karlovački đaci i učinili da Dvorska bašta izgleda tako bogata biljkama, u istoj se nalaze i drvene klupa koje vam daju šansu da uživate u svoj toj prirodi, obilju boja, mirisa i zvukova.
Dvorska bašta se nalazi pod zaštitom države, a ujedno je i kulturno-istorijsko nasleđe Sremskih Karlovca.
Ako
Kibicfensteri i vojvođanska arhitektura
Kada se nakupimo dobre energije i okrepimo lepšim pogledom na svet, naše putešestvije nastavljamo karlovčkim, fruškogorskim, brdskim uličicama. A u njima, na svakom koraku možete osetiti dobri duh ove sremske varoši. Dok nas, sa jedne strane, pozdravljaju muškatle i ljubičice, sa druge nam se smeše jorgovani, smokve i ruže, a tu je i nezaobilazna vojvođanska aritektura.
Poseban doživljaju su kibicfensteri. Znate oni nekadašnji, istureni prozori sa kojih su se posmatrali ili preko kojih su se razgovarali zaljubljeni parovi. Kibicfensteri su rolerkoster emocija, sećanja i davnašnjih vremena.
Lepši pogled na svet
I taman kada smo pomislili da smo iscrpeli sve rezerve iznenađenja, demant nam je uputio vidikovac na Magarećem bregu.
Kako je posvećen čuvenom pesniku Dušku Trifunoviću, čija statua se nalazi u samom kompleksu, vidikovac nosi naziv Duškov vidikovac. Ako sednete pored čika Duška, pred vama će se pružiti pogled na Sremske Karlovce kao na dlanu, na Dunav, Bačku i Srem. Kada niste sigurni ko ste, gde pripadate, šta osećate, izdignite se nad situacijom, dođite ovde, sedite, oslobodite misli i dajte sebi šansu da pronađete odgovore.
Nakon silne šetnje i jakih emocija, sedenje uz Česmu četiri lava, u društvu golubova, lokalnih kuca, mirisa proleća i zvukova crkve i katedrale, pravo je okrepljenje za sva čula i duhovni mir. A, kao jagoda na šlagu je onaj smeđi zvrk kada se pojavi iz dvorišta Karlovačke gimnazije.
Ne propustite Sremske Karlovce ovog proleća, ove godine i ovog života. Evo, mi im se uvek vraćamo, ali i oni nama svojom toplinom i ljubavlju i to baš onda kada nam je najviše potrebna.
Vidimo se.
