Ma, samo da stignemo do Nove godine, da ovu staru polako ispratimo i zaboravimo. Pitate se kako i odakle to učiniti. Sa onog mesta gde se osećate sigurno. Sa mesta gde su ljudi koje volite, gde ste vi svoji i opušteni. Možda je to na Fruškoj gori u nekoj vikendici koju ste odavno zaboravili. Ili možda kod bake i dede u Kušićima. Kod rođaka na jugu Srbije ili u Novom Sadu na nekoj terasi s pogledom na park. A možda vas baš očara i onaj tepih pod jelkom u vašoj dnevnoj sobi koji ste prilično platili. Sada je vreme da vam se oduži. Situacija nije bajna, ali je takva kakva jeste i nama jedino ostaje da je prihvatimo i dobro se organizujemo. Za život, za osmeh, za ljubav i zdrav razum. Jer, znate, ukoliko mi to ne uradimo sami, niko neće uraditi za nas.

Možda ovo i nije bila neka godina, ali je svakako bila drugačija. Godina koja nas je naučila da život može da se okrene u trenutku, da stane, ali samo nakratko. Godina u kojoj smo shvatili da sloboda nema cenu. Godina u kojoj smo godišnji proveli u Srbiji i saznali koliko lepih predela imamo, koliko je mesta koje nikada nismo videli a za neka ni čuli, koliko smo svuda bili, samo ne kod kuće.

Godina za nama naučila nas je koliko smo sposobni da se menjamo, prilagođavamo, da cenimo ono što imamo i da se borimo za ono što nemamo.

Nova godina na pomolu

I ovog decembra Srbija će biti okićena. Neko od nas će videti samo ružičaste sijalice. Nekom će pažnju privući brz ritam smene boja, a neko će mir pronaći u laganoj noti svetlih i tamnih nijansi. Svako od nas bira ono što mu je blisko ili ono što želi.