Tamo gde ljubav i vino ne mogu jedno bez drugog
Sam ulazak u ovu brdovitu sremsku varoš na prvi pogled nije obećavao ništa previše impresivno.Vesela družina uputila se u obilazak prve javne biblioteke kod Srba, poznatije kao Srpska čitaonica iz 1842. godine. Čitaonica poseduje 20.000 knjiga i vrednu galeriju slika. Nakon čitaonice prošetali smo užim gradskim jezgrom u kome dominiraju zgrade iz XIX veka, Ribarski trg i kandelaberi. Tu smo već osetili duh nekadašnje, ali i sadašnje sremske varoši.
Dućani u prizemlju zgrada čuvaju šmek nekadašnje zanatske varošice, a Ribarski trg je toga dana, na Svetog Trifuna inače slavu Iriga, postao Vinski trg i prava slika današnjeg gradića.
Irig je opština i varoš vina i vinara. Nije ni čudo budući da su prvi čokoti u našoj zemlji posađeni baš na Fruškoj gori u dalekom trećem veku.
Značajna proizvodnja u ovoj varoši krenula je 1930. godine kada je osnovan podrum „Irig“. Danas je taj podrum deo čuvene lokalne vinarije. Degustacija vina i njegovo slaganje uz lokalne specijalitete, vinarske priče i nezaboravne tamburaše samo su neke od opcija tog, ali i svih ostalih dana ove varoši. Svaka slučajnost naše posete baš na taj dan bila je namerna. Toga dana razbili smo čak i svaki nagoveštaj buduće priče o tmurnom februaru. Zapravo tada smo shvatili da je u vinu istina, a u ljubavi spas.
Što u praksi znači
Zaneseni vinom i tamburaškim štimom, dvoje naših prijatelja shvatilo je da su opijeni ljubavlju jedno prema drugom. Jedan običan vinski izlet bio je početak divne porodične priče.
Godinu dana kasnije, pogađajte gde smo bili? Slavili smo ljubav, uz vino razume se!
Ovaj svet postao je bogatiji za jedan novi bračni par. Februar je postao talisman, a Irig mesto dobre energije koja se dalje širila ka manastiru Grgeteg, gde je nekoliko meseci kasnije kršten najmlađi član naše družine, rezultat gore pomenute ljubavi.
To je bio početak
U februaru smo krenuli put iriške opštine i svakog narednog meseca pronalazili novu destinaciju u tom kraju. U martu nam je banja Vrdnik vraćala energiju, u aprilu smo uživali u salašarskim pričama i zalogajima, u maju Zmajevac, Iriški venac i Brankovac uveliko su mirisali od našeg roštilja. Jun je bio vreme za Vrdničku kulu, a jul za hlađenje i pecanje na jezerima Dobrodol, Međeš, Borkovac i u parku prirode Šelevrenac.
Svega ovoga ne bi bilo da nema duhovnog mira koji iz meseca u mesec iznova pronalazimo u polovini od ukupnog broja fruškogorskih manastira koji se nalaze u toj opštini. Krušedol, Velika Remeta, Grgeteg, Staro i Novo Hopovo, Vrdnik, Jazak i Mala Remeta duhovna su mesta kojima se tokom čitave godine vraćamo.
Irig nam je dao šansu da se probudimo, opustimo, uživamo, volimo, živimo i budemo.
Krenite put Iriga možda baš ovog februara. Srušite sve predrasude, dobro započnite godinu, uživajte u vinu i verujte u ljubav. Teška su vremena, a u ljubavi je spas. Vreme je za bolje dane!
