„Putuj po Srbiji, ispričaj svoju priču“ – Snežana Trtica Graovac

Tamo gde je vreme stalo, Krčedinska ada

Ova godina možda baš i nije počela onako kako smo očekivali, zar ne? Dobijali smo veliki broj informacija na dnevnom nivou, pa tako nedeljama. Strah od nepoznatog, nagađanja, a kao jagoda na šlagu – ograničenje kretanja. Veoma naporno i još više stresno. A sada smo dobrano zagazili u leto. Godišnji odmor na papiru, zbrka u glavi. Gde naći mir? Vodimo vas tamo gde je vreme stalo. Bez obzira na to da li dolazite sa severa ili juga autoputem E75, pratite tablu Krčedin. Tu se isključite i krenite put tog malog sremskog sela. Od ulaska u selo idite glavnim putem koji vodi do centra. Ne brinite, nećete pogrešiti! Kada u Sremu dođete do crkve, znajte da ste u centru. U Krčedinu vas dočekuje Crkva Svetog Nikole, koga Krčedinci svakog proleća slave kao crkvenu seosku slavu, i to uz kišu po nekom nepisanom pravilu. Krčedinci vole da slave, a vole i da se hvale. Imaju i zašto. Naime, u ataru ovog sela postojalao je keltsko naselje i prestonica u kojoj su Kelti kovali novac, Krčedin I i Krčedin II. Postoji tvrdnja da su nakon pljačkanja proročišta u Delfima deo novca podelili, a da je deo ostao u Krčedinu. Mnogi još tragaju za njim. Kada iz centra skrenete levo, idite glavnim putem sve dok vas put vodi. Da, izaći ćete iz sela i popeti se na breg i obronke Fruške gore. A kada se popnete, okrenite se i uživajte. Videćete jednu od najlepših panorama kojom dominira zvonik one iste crkve u selu i obilje zelenila. Ukoliko je vedro, dobro se zagledajte u daljinu. Stariji kažu da pogled seže do Avale.

Tu na bregu počinje krčedinsko vikend naselje. Zvanični podaci kažu da ima oko 2.000 vikendica. Nezvanični da ih je mnogo više. Ovo naselje je živo od proleća do zimskih dana. Mada, sve je više onih koji u ovom kraju uživaju i u zimskim mesecima.

Tamošnja ruža vetrova blagotvorno deluje na imunitet, a posebno na decu i odrasle koji imaju problema s disajnim putevima. I dok sa jedne strane brega dominira panorama sela, sa druge vas Dunav zove.
Pitajte nekog od Krčedinaca ili vikendaša kojim je putem najbolje da se spustite do same obale. Verujte, vredi. Znate li zašto?

Zato što ćete imati priliku da osmotrite jednu od najlepših obala Dunava. A ukoliko je vodostaj nizak, u čamcima lokalnih alasa možete uživati u vožnji i pristati na ostrvo gde je vreme stalo, na krčedinsku adu. Krčedinci je zovu Rit, ali sve više i poslednjom oazom prirode. Opravdano.

Odvojena od obale, ljudi, buke, problema. Onako, sama i svoja. Mada, moram vam priznati, nije sama. Ukoliko je baš toplo, njeni vedri stanovnici dočekaće vas na obali. I biće to jedinstvena prilika da vidite krdo konja, stado krava, svinja, podolsko goveče, magarce, koze kako svi zajedno uživaju u kupanju. Svi oni ovde žive kao jedna velika porodica. Prepušteni prirodi i zakonima koji u njoj važe. Sigurna sam da ćete im, kada ih budete posmatrali, pozavideti na svoj toj slobodi.

Krčedinska ada zauzima devet kvadratnih kilometra površine i deset kilometara obale Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit. Kao takva ima značajno mesto na karti Dunava, ali daleko veće mesto u glavi i srcu svakog pojedinca koji tamo dođe. Krčedinci je obožavaju. Oduvek su usmereni na nju i deo srca čuvali samo za nju. Jer, znate, kada ste umorni, tužni ili uznemireni, treba vam malo mira da ponovo oslušnete sebe, malo vetra u kosi da vas pogura napred i malo krčedinske ade da vas vrati prirodi i jednostavnosti življenja.

Foto-safari, pecanje, vožnja čamcima ili jednostavno uživanje u prirodi čekaju vas tamo. Na vama je da se odlučite da li ćete biti deo krčedinske priče. Mnogi su bili i ostali u njoj.