Tih poslednjih avgustovskih dana, znali smo samo da imamo na raspolaganju pet dana i da ih moramo kvalitetno iskoristiti. Kada radite u turizmu, na kraju avgusta ste umorni, iscrpljeni, pomalo histerični. Drugim rečima, za infuziju. Da ne bude zabune, u našoj maloj komuni, turistički radnik je samo moja malenkost, što je, moram vam priznati odlična varijanta. Zamislite, dva turistička radnika u datom periodu. Nimalo naivna situacija. Ovako, jača polovina je držala balans, taman toliko da stignemo na destinaciju i napunimo baterije.

Krenuli smo na Taru. Vaya Con Dios, neki Irci, geografska karta i nas dvoje. Milina jedna. Ne nismo vodili ni Vayu, ni Irce, nego smo ih slušali. A geografska karta? U to vreme, početak XXI veka, nismo imali gps i koristili smo staru dobru geografsku kartu. Ako ste pročitali odeljak  o meni   na ovom blogu, jasno vam je da je čitanje pomenute karte za moju, ali i malenkost pored mene, predstavljalo pravo zadovoljstvo. Zanimljivo je da ja imam problem sa snalaženjem u prirodi. Da, taj receptor u glavi, baš i nije u skladu sa mnom, ali mi zato čitanje geografske karte ide odlično. Za putovanje, pravo u metu.

Njegova malenkost (su)vozač, pratio je put, a ja kartu. Potpuno smo bili kompatibilni i ostali, evo već. Ne neću vam reći, koliko imamo godina. Polako smo osvajali kilometre zapadne Srbije i uživali u njenom zelenilu. Pravili pauze za omiljenu fotku kraja, za inspiraciju, za kafu. U Banji Koviljači, sasvim slučajno, naleteli smo na kafić „Troteri“ i popili najbolju domaću kafu, onu za put i uz put. Na Taru smo stigli taman u suton. Tišina i svežina brzo su nas uveli u svet snova. Narednih dana, lepoticu smo obišli sa svih strana i ukoso. Taman toliko da napunimo baterije i napravimo zalihe. Samo kada biste znali kako samo nas dvoje uživali. Još osećam to zadovoljstvo. Sloboda i mir koju smo dobili dugo nas je držala.

Klimatske promene toga leta potrudile su se da baš na dan našeg povratka, bude najvreliji dan u godini. I bio je. Tada smo shvatili da klima uređaji nisu stvar luksuza, nego stvar opstanka. Kao što možete primetiti, akter priče vam piše ovaj sadržaj, tako da smo opstali, ali i otpali. U Lipolistu, gle ironije -hlada nigde, tog dana uspeli smo da se iskotrljamo iz auta i u lokalnom marketu kupimo par boca hladne vode. Progledali smo. Nakon ovoga i vožnje u krug na kružnom toku u Šapcu, naše putešestvije smo, bez drugih većih izazova, priveli kraju. I početku stvaranja ovog bloga.

Kada imate vreme, volju i želju, dovoljni su vam:

  • ispravan auto, bilo bi dobro da ima klima uređaj, iz gore navedenih razloga;
  • par cd-ova dobre muzike, ovo dobre je relativan pojam, ali sve dok je u skladu sa vama, to je ok;
  •  geografska karta, ok danas je to raritet, ali je veoma zanimljivo;
  • par flaša vode, pronađite dobar market i uzmite flašu vode preko u odnosu na vremensku prognozu. Verujte mi, znači;
  • kompatibilni saputnik, koga vi birate;
  • i, ne zaboravite sebe. Iskustvo mi je pokazalo da glava često ostane na poslu, dok sam ja na tzv. godišnjem.

Kada prikupite sve elemente putovanja, treba još samo da odlučite gde idete. E, tu vam je saveznik Srbija. Na koju god stranu da krenete, neće vas razočarati. Pustiće vas da posmatrate, istražujete, da se iznervirate, zbog rupe na putu ili vulkanizera koji je ranije zatvorio svoju radnju, a vaša guma vapi za vazduhom, ali će vam pružiti šansu da uživate u prirodi, kulturi, običajima, hrani. I taman kada ste mislili da ste sve videli, ponovo će vas iznenaditi i obradovati. Divan je osećaj kada uživate u lepoti, ali kada znate da ista vama pripada, e onda je osećaj daleko jači i intezivniji. Nije li tako?

Ovo putovanje bilo je prvo u nizu u upoznavanju Srbije, ali i sebe. Ljubav prema putovanjima i unutrašnji doživljaj rečima iskazan, našli su mesto na ovom blogu, ali i mesto gde sam pronašla sebe, svoju, jedinstvenu. Spojila sam tri ljubavi. Geografiju, putovanja i pisanje u lepe priče, koje napreduju da prerastu u knjigu dobre energije.

Zato vas pozivam da zapratite ovaj blog, jer ne samo da ćete uživati u dobroj priči, nego vi ili vaš biznis, možete postati i deo nje.

Dobro došli u zemlju reči. Jedinstveno mesto na webu gde vladaju najlepše reči namenjene ljudima i njihovim potrebama.

Ukoliko ste zainteresovani, kontaktirajte me i napravićemo zajedničku priču u kojoj ćete vi biti vi, svoji, sigurni, otvoreni  i na pravi način okrenuti svojoj publici. Pitate se kako to da učinite? Evo rešenja

PRIČAJMO NAJBOLJU PRIČU

BLOGOVANJEM

Novosti, uputstva, saveti, sve one teme i pitanja koja muče vaše korisnike iskoristite da im priđete, odgovorite, ponudite rešenje i stvorite poverenje. Tu sam da vas povežem.

NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Pričanje priče je odlično kada imate prostora, ali umetnost je to učiniti sa što manje reči. Slažete li se da vas uvedem u priču?

PR TEKSTOVIMA

Ispričajte svoju priču, pronađite i zadržite svoje mesto na webu. Predstavite se svojoj publici, ali i svojoj konkurenciji. Ispoštujte svoj rad i svoj brend. Ne volite da se hvalite? Rado ću to učiniti za vas.

NEWSLETTERIMA

Prve značajne informacije, novosti, ponude, akcije ponudite vašoj stalnoj publici. Okupite ih, čuvajte i negujte. Budite tu za njih, a oni će to prepoznati i biti uvek uz vas. Oskudevate u vremenu? Ustupiću vam svoje minute.

E-MAIL PORUKAMA

Izdvojite se u inboksu. Pratite interesovanja vaše ciljne grupe, setite se potreba vašeg kupca i ponudite ono što mu treba. Ali sve to činite diskretno, neposredno i ljudski. Uz moje reči, nikada nećete ući u spam.

Najbolje priče se pričaju u dobrom društvu. Pridružite mi se.