Zlatar – planinski stav i mediteranska duša

Bilo je to leto odmah nakon pandemije korona virusa. Cilj nam je bio što pre pobeći iz grada i konačno disati punim plućima. Ni slutili nismo koliko smo dobru destinaciju izabrali. Zlatar nas je izuo iz cipela. Doslovno.

Spominjala sam vam koliko volimo zapadnu Srbiju i da nekako, vučemo na tu stranu. Čekajte-čekajte. Da ne bude zabune. Podjednako volimo i istočnu Srbiju, što smo letos i dokazali, kao i njen sever, centralni deo i jug. Drugim rečima, Srbija je naša ljubav i izabrana destinacija i tu nema polemike.

Ne znam zašto, ali Zlatar sam oduvek zamišljala kao grandioznu, pitomu planinu. Ovo grandioznu gledajte iz ugla da je nama Fruška Gora – jedina legitimna planina u bliskom okruženju. Sva ta uzvišenja na Zlataru, koja se smenjuju sa livadama, pa, prelepi vidikovci, zdravo čiste reke i zelena plava jezera, sve to, na, možda ne tako impresivnoj površini, ali svakako impresivnog izgleda. Sva ta uverenja i pre samog dolaska na Zlatar, stvorili su nam određenu sliku.

Ali, sve je to tako na fotografijama, mišljenja ste. Možda. Ali, u stvarnosti je još lepše. A znate li zašto? Zato što fotografijom, i pored odlične tehnike, ne možete preneti baš sve. Ne možete osetiti miris poljskog cveća dok stojite na livadi, svežinu borove šume dok šetate stazom ka vidikovcu, prijatni letnji povetarac i brzinu kojom beloglavi sup osvaja nebo. Fotografije su važne da nas podsete na taj osećaj koji možemo stvoriti jedino kada dođemo na Zlatar.

Nova Varoš sa velikim V

Smeštaj na Zlataru, našli smo u njegovom podnožju, u Novoj Varoši. Ispostavilo se da je to bilo pravo rešenje. Pored odličnih domaćina, sa kojima smo sedeli, razgovarali, dobijali informacije šta da vidimo i kako da stignemo tamo, ali i kako da prepoznamo pravu, dobru, domaću rakiju, lokacija samog apartmana je bila savršena za osvajanje Zlatara.

Sam centar Zlatara osvajali smo peške. Istina, nekome se to baš nije svidelo, ali realno, uopšte nije bilo naporno. Zapravo sem jednog dela, gde smo smislili prečicu. A, znate kako je to sa prečicama. Skupo i nezaboravno. Nikada nećemo zaboraviti kako smo se penjali pod uglom od skoro osamdeset stepeni. Ne preterujem. Taj napor još pamte naši nožni mišići. Ali miris i svežina borove šume, mekane šumske staze i adrenalin od čistog vazduha, zauzeli su daleko veći prostor u glavi i srcu. Baš ovde imali smo priliku da vidimo rutu kojom se kreće jedna od žičara alpskog skijanja.

Mnogo je lep osećaj kada šetate centralnim delom planine gde sem drvenih kućica sa suvenirima, lokalnim domaćim proizvodima i igračkama, nema mesta urbanizaciji i goloj komercijali. Zlatar je turistički centar, ali i planina, koji sa ponosom nosi to ime.

Zlatar je planina, ali i vazdušna banja

Nešto razmišljam, možda se ta posebna lepota Zlatara, krije u činjenici da se nalazi na dodiru planinske i mediteranske klime. Hm, šta mislite? Kakva je to savršena kombinacija te dve krajnosti, a opet sličnosti po širini duše. Teško da je moglo drugačije ispasti. Čist, svež vazduh, preko osam meseci sunčanih dana i sneg kao nekad, odlična su kombinacija za jedan ovakav centar odmora i lepote prirode.

Možda ste čuli, Zlatar je bogat vidikovcima. Sam izgled planine ja takav, da malo-malo, naletite na neki vidikovac. Jedan od najpoznatijih je Hodžina stena, sa koje se pruža pogled na Novu Varoš i dolinu Lima. Ali i iz same varoši vuče pogled ka njemu. Verujte, svako jutro uz kafu, smo ga posmatrali.

Ako vam se po glavi mota: „Zlatar kao planina ok, ali ima li se šta videti u okolini?“, evo jednoj iscrpnog odgovora. Sami ste tražili.

Kanjon reke Uvac i lepota prirode

Ako ste istraživali informacije o Zlataru i okolini, složićete se da je jedan od lokaliteta gotovo njegov sinonim. U pitanju je Kanjon reke Uvac. Kanjon ili kako ga još ljudi nazivaju “Srpski Kolorado”, zbog oštrog krivudanja i strmih litica, je jedan od najlepših prirodnih fenomena koje sam videla u Srbiji. Neverovatan je osećaj kada se popnete na drvenu platformu na vidikovcu i pogledate ispod i ispred sebe. Tada se uverite, ponovo, da je najjača sila na svetu priroda. I, da smo dužni da joj prilazimo sa poštovanjem, da je čuvamo i delimo sa budućim generacijama. Biću slobodna da se, na izreku patrijarha Pavla: “Biće nam bolje, kada budemo bolji ljudi”, nadovežem, a bolji ljudi ćemo postati kada se vratimo prirodi oko sebe i u sebi i ponovo počnemo da je poštujemo.

Ovaj veličanstveni kanjon je deo Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, koji pruža ovu lepotu sa tri svoja vidikovca. Najčešće spominjan je vidikovac Molitva, ali mi smo za naš doživljaj izabrali vidikovac Veliki krš. Kako smo baš ovde stigli, pisaću vam u drugom postu. Verujte, to zavređuje posebnu pažnju.

Ako ste srećnik, a tu su veće šanse ukoliko Uvac posetite tokom letnjih meseci, što je bio i naš slučaj, imaćete priliku da vidite Beloglavog supa. Znate li vi, kakva je to ptica! Neću preterati ako ga uporedim sa albatrosom. Širina krila skoro tri metra i moćan izgled kako leti nad svojim staništem, jedan je od najlepših prizora, koji ostaje u onoj, pomenutoj, fotografiji u glavi i u srcu.

Upravo, zahvaljujući ovoj retkoj vrsti orla, ceo rezervat je zaštićen i pretvoren u današnju lepotu. A, ujedno je i primer kako čovek kada želi, hoće, vrednuje i čuva prirodu, može uraditi pravu stvar. Nekada je ovde bilo svega sedam parova ove jedinke, a danas, zahvaljujući zaštiti i borbi meštana ovog kraja ima ih više stotina. Veliko bravo za osvešćivanje i trud.

Krstarenje Uvcem i Zlatar u kombinaciji

Kažu da, najlepši i najbolji način, da se Uvac potpuno doživi jeste krstarenjem. Mi, nažalost, nismo uspeli da se organizujemo, ali smo to ostavili u zadatak kada sledeći put dođemo.

Zanimljivo je da se čamcem dolazi do još jedne atrakcije ovog kraja, a to je Ledena pećina. Kako se najbolji doživljaji prenose iz ličnih emocija, priču sa krstarenja, završićemo kada završimo i krstarenje.

Jezera reke Uvac

Ako ste imali priliku da posetite ili, vidite fotografije, jezera prelepe boje treba da znate su u pitanju tri veštačka jezera: Zlatarsko, Sjeničko i Radoinjsko Jezero. Nastala su pregrađivanjem reke Uvac, zarad proizvodnje električne energije. Iako je za neke meštane ovog kraja ovo bolna tema, jer su neki od njih ostali bez svojih rodnih kuća, ova jezera danas pokušavaju da ublaže i isprave učinjeno, stvaranjem uslova za odmor i zabavu na njima. U čemu i uspevaju, budući da su posećena od strane meštana ovog kraja, ali i gostiju.

Filipov breg

Jedan od najlepših prirodnih vidikovaca i prostora, koji nas je, potpuno, ostavio bez teksta, toliko da smo njegovu priču prespustili Filipu, unuku Filipa po kome ovaj lokalitet nosi mesto. Pročitajte priču Filipov breg, obavezno posetite ovaj, sada već kamp, i bićete nam zahvalni do kraja života. Odgovorno ovo tvrdimo. Pa vi sad nemojte doći.

Vodopad Sopotnica

Sada dok ovo pišem, mogu vam reći da je ovo bilo jedno od najlepših, najsadržajnihjih i najomiljenijih putovanja. Istina, u svako naše putovanje ja se, manje-više, zaljubim, ali ovo je definitivno bilo više zaljubljivanje. Pitate se zašto? Pa, kada u jednom odmoru imate Zlatar, kanjon reke Uvac i meandre, Filipov breg i Sopotničke vodopade, teško je opisati to punjenje duše. Tekst o vodopadu čija se voda može piti, imate ovde.

Manastir Mileševa

I kada na predhodnu rečenicu dodate i manastir Mileševu, mesto gde spava Beli anđeo, nema se šta dodati. Lepota, mir i doživljaj koji smo imali obilaskom ovog manastira toliko je jak, da ga evo prepoznajemo i godinama kasnije.

Etno selo Štitkovo

A, kakvo bi to putovanje bilo, ako ne bismo spomenuli lepotu starih vremena, tradicije, načina života naših predaka i hrane? Sigurno siromašno. Zato, ovu priču o planini Zlatar, završavamo predlogom da u rubrici šta videti oko Zlatara, obavezno uvrstite etno selo Štitkovo i probate heljdopitu. A, pored pite, ne zaboravite zlatarski sir, kajmak, jagnjetinu,domaću šljivovicu, kruškovaču i medovaču.

Zlatar, umesto zaključka

Vidite, ako se posle toliko godina sećamo gotovo svakog koraka na Zlataru i oko njega, jasno vam je koliko su se divni Zlatar i njegovi domaćini potrudili da nam ostave punu glavu emocija i sećanja. Jasno vam je da je ovo istinski i autentični poziv da i sami osetite sve blagodeti ovoga kraja. Živi bili pa videli.