Kada od vikend izleta ostane samo izlet

Znate onaj vikend koji, uz svu kreativnost i logistiku, ne možete isplanirati onako kako ste hteli? E, pa takav jedan vikend, odlučio je i nas da poseti. Čitajte, dva člana naše ekipe imala su obaveze u subotu i planirani vikend izlet, silom prilika, prebačen je za neki novi datum.

A, kako to već ide, vreme je bilo savršeno za putovanje i ženski deo ekipe, četvoronožni ljubimac i ja odlučile smo da pomenuto vreme maksimalno iskoristimo za sebe – šetnjom kroz park. Energija se morala obnoviti. Šetale smo, neko je njuškao, neko sedeo na klupi, neko se smejao, a neko pravio gluposti. I mogu vam reći, lepo smo se relaksirale. Toliko da smo malo i zaboravile na sat. Toliko, da nas je u stanu čekao muški deo ekipe, srećni što nas vide. Bila je to lepa uvertira za još lepše porodično veče.

Nedelja jutro, ranac spakovan, doručak spreman i komentar “Hajde, ubrzajte se. I danas je vikend.” Na moj upitni pogled, pater familias samo je kratko odgovorio: “Vraćam te u srednji vek.” Znam-znam, ne zvuči baš romantično, ali… Letos, tokom posete Manasiji, osvestila sam da mnogo volim građevine, duhovnost, muziku, priče o vitezovima i odeću iz srednjovekovne Srbije. Iz ugla patera, ovaj izlet bio je instant punjenje baterija za moju malenkost, ali i njegov mir za nedelju koja sledi.

Vrlo brzo bili smo u autu, a onda i na vojvođanskom drumu. Ne znam da li ste primetili, ali atari Vojvodine su mnogo lepi ovih jesenjih dana. Sve je zlatno žuto. Istina, retki su momenti, ali mi smo imali priliku da naletimo i na bujno zelenilo i to, ni manje ni više, zelenilo rezervata prirode Karađorđevo. Ovaj put smo samo usputno uživali, jer, složićete se, Karađorđevo zahteva više vremena za kompletan doživljaj.

Izlet do Bača

Tog dana svi naši putevi su vodili u Bač. Šta ima da se vidi u Baču, pitate se? Idemo redom.

Prvo stajanje, posle Karađorđeva bila je Bačka tvrđava. Već sa parkinga prepoznala sam obrise, koje sam videla, koju deceniju ranije. Zanimljivo je da su se baš lepo uklopili u prostor. Dok smo išli ulicom sa naše desne strane nalazile su se kuće, dok su sa leve polako počele da se otkrivaju zidine tvrđave, pa kula, a onda i drveni most. Već na ulazu primetili smo binu, ljude koji su tu nešto radili i sa, strane, parkirane kamione. Ubrzo smo saznali da su se tog vikenda održavali Dani evropske kulturne baštine, odnosno Dani Bača, kako lokalci vole da istaknu. Očito smo propustili program, ali nismo propustili nijedan sekund uživanja u prostoru.

Prolaskom kroz drvenu kapiju i zvanično smo ušli na teritoriju najbolje očuvane srednjovekovne tvrđave u Vojvodini. Pomenula sam vam koliko je sve žuto oko nas. Ovde je trava žuta i toliko se uklopila u ceo ambijent, da imate utisak da ceo prostor svetli. Primetila sam reflektore, mogu samo da zamislim koliko je lepo noću. Unutar tvđave dominira tzv donžon kula u kojoj se nalazi muzej sa predmetima koji su pronađeni na ovom prostoru. Odmah uz nju je kružni prostor za sedenje i vrlo liči na mesto gde se održavaju neke pesničke večeri ili predstave. Pravo zadovoljstvo su ostaci kula na uglovima koje imaju otvore na sebi tako da kada gledate na suprotnu stranu uvek uhvatite neki drugi deo tvrđave, kulu, bedem ili u daljini toranj crkve. Kadrovi za fotografisanje su savršeni.

Svako u svom interesovanju raštrkali smo se po utvrđenju i onako, za sebe, upijali okolinu. A, potom seli u hlad i ćutke sumirali utiske. Zanimljivo je da je svaki kutak tvrđave uređen i predat na uživanje svakom posetiocu koji dođe ovde. A, mogu vam reći da je lepo doći, prošetati se prostorom, dotaknuti zidove stare nekoliko vekova i bar natuknuti kako je sve to nekada izgledalo. Ako ste ljubitelji istorije, arhitekture, fotografije ili, kao neki, srednjeg veka, Bačka tvrđava će van dati baš to po šta ste došli.

Podgrađe i kadar za Oskara

I sada vi mislite da je kraj.je l’ da? E, pa nije. Nakon tvrđave, šetali smo malom vojvođanskom ulicom, gde su se smenjivale starije i nešto mlađe kuće, i deca koja se slobodno igraju na ulici i voze bicikl, Ta scena me je, baš onako emotivno katapultirala u detinjstvo i igre na ulici. I tu nije bio kraj. Primetila sam da se ulica polako sužava i završava jednim kamenim prolazom sa tornjem, drvenim stepenicama i fino potkrečenim bujnim orahom. I neee, ni tu nije kraj. Kroz prolaz kapije naziru se stepenice pešačkog mosta i crkva sa druge strane.

Vidite, možda sam ja idealista, romantičar, ili kako god to da nazovemo, ali, verujte mi, prizor je jedinstven. Sa kapije, poznatije kao Šijak kapija, prostor sa desne strane se nastavlja na katoličko svetilište, poznatije kao Kalvarija.

Dok smo se tako motali u krug, kao u onoj čuvenoj sceni Džon Travolta, do nas je stigao jedan dečak na biciklu, koji je želeo da prođe, ali se, rekla bih, iako je on to kasnije osporavao, malo uplašio našeg četvoronožnog ljubimca. Uz par razmenjenih reči, dečak je otišao ka mostu, sišao sa bicikla, prebacio ga na stazu za bicikle, zatim stepenicama, gurajući svoje prevozno sredstvo otišao na drugu stranu Bača.Tako jednostavno i tako svakidašnje. Njemu.

Za njim krenuli smo i mi. Most se nalazi na mestu nekadašnjeg drvenog mosta koj se protezao preko kanala, sličnog ovom današnjem, i predstavljao vezu sa kapijom, koja je zapravo bila ulaz u podgrađe tvrđave. Nekada je ovaj most povezivao stari i novi deo naselja, što je i danas delimično tako, jer sve se menja, pa i Bač kao naselje.

Vrlo nas je privukao prizor sa mosta. Dok je sa jedne strane bila kapija, sa druge se nalazila crkva i, malo dijagonalno, ostaci nekadašnjeg turskog kupatila – hamama. Ispod samog mosta je voda kanala koja je zajedno sa svojom vegetacijom, baš dala neki romantični izgled celom prostoru.

Celu priču zaokružili su vidikovci sa Kalvarija: jedan sa drvenih stepenica gledao je na crkvu, drugi ka krovu donžon kule, a treći ka samom kanalu u daljini.

Iznenađenje kao uvertira za odličan izlet

U povratku, a i koji dan kasnije razmišljala sam kako postoje ta neka mesta, zapravo neki njihovi, ne toliko poznati, delovi, koji svojim, neposrednim izgledom mogu da nas oduševe. Kod mene je to, možda, bio faktor iznenađenja. Toliko detalja, istorije, priča i doživljaja na jednom mestu. Sigurna sam da su se baš na ovom mostu desile neke važne odluke, krunisale velike ljubavi i zabeležile mnoge priče.Sigurna sam.

Tako, neko u emocijama, a neko vidno umoran, napustili smo ovaj prosotor i zaputili se ka centru Bača. Obišli smo Franjevački samostan, prošetali se do Didine kuće,a potom, seli da se okrepimo i sumiramo utiske.

Umesto zaključka, pozvaću vas da, kada planovi za vikend baš i ne idu kako ste zamislili, ne odustanete potpuno od izleta. Istražite malo okolinu, možda se baš tu negde kriju neke kapije, klupe, etno kuće, mostovi, obale, koje ća vas ispuniti i više nego što možete da zamislite. Jer, složićete se, vrlo često se najbolje provedemo kada krenemo negde samo na kafu. Neke izlete ne možete isplanirati, oni se prosto dese.