„Putuj po Srbiji, ispričaj svoju priču“ – Snežana Trtica Graovac

Šta smo zaboravili u srednjem veku

Manasija – Resavska pećina – Ravanica, poznato Vam je? Sigurna sam da sada evocirate uspomene sa školskih eksurzija. „To je ona ekskurzija, kada sam bio zaljubljen u Biljanu.“ ili „Kada je Miloš zamalo ostao u manastiru.“ i sl… Lepe su to uspomene, sada se potajno i smešite :). Dobro je, krenuli smo sa osmehom! Ok, a da li se sećate staza i bogaza koje ste prošli na toj ekskurziji?! Kao kroz maglu? Zato imam potrebu da Vas podsetim šta ste to nekada videli i podstaknem da ponovo posetite ta mesta i doživite. Jedan od razloga zašto baš ovaj kraj i zašto baš sada, jeste što se upravo ovog vikenda od 26.08. do 28.08. u manastiru Manasija održava manifestacija Just Out, Međunarodni festival „Despot Stefan Lazarević“, namenjen jubileju 6 vekova od postojanja manastira Manasija i zahvalnost njenom tvorcu despotu Stefanu. Tvorci ove manifestacije su Beli orlovi viteškog reda. Gosti su kolege iz 15 viteških redova od Urala do Apenina.

Zveket oružja, štitova i odeće, srednjovekovna muzika, miris pečene divljači i ukus vina odvešće Vas u vreme despota Stefana Lazarevića (1377-1427). Videćete kako je izgledalo viteško selo, a možete i učestvovati u radionici starih zanata. Osećaj neprocenljiv. Program manifestacije možete videti ovde.

Manasija se gradila u periodu od 1406. do 1417. godine. Zbog svog položaja i utvrđenja bila je na meti mnogih osvajača. Danas u nešto izmenjenom izgledu postoji i dalje na visoravni koja se spušta prema reci Resavi. Opasana zidinama, sa crkvom Svete Trojice, sa 11 kula i 139 mašikula (otvora na kulama) i trpezarijom koja je delom najbolje očuvani prvobitni deo manastirskog kompleksa, predstavlja jedno od najznačajnijih tvorevina srpskog naroda. U okvirima ovog zdanja despot Stefan je oformio resavsku školu koja je imala značajnu ulogu u prepisivanju književnih dela toga vremena. Zahvaljujući ovoj školi sačuvana su mnoga značajna dela koja odaju sliku razvoja kulture i umetnosti našeg naroda.

Jedna fotografija menja hiljadu reči.

Zidine oslikavaju njenu jačinu i hrabrost, priroda reke Resave njenu romantičnu dušu i ljubav, dok dvorište i crkva odaju unutrašnju lepotu i duhovnost. Sve ove vrline upravo su projekcija ktitora manastira. Despot Stefan je brzo odrastao, brzo živeo i brzo umro. Njegov lik odlikuju hrabrost, inteligencija, viteški duh, umetnička duša, prirodna lepota. Prema viteškim pravilima, postoji sedam osobina koje mora da ima svaki vitez: ljubav, vera, nada, pravednost, razboritost, čvrst duh i umerenost. Despot Stefan je bio rođen za viteza i proglašen je za počasnog prvog člana viteškog reda Zmaja.

U vremenu kada se preispitujemo o vrednostima, kada tragamo za ljubavlju, jednostavnošću i čistom dušom, ovo mesto Vam može pružiti energiju za dolazak do odgovora i put do sebe.

Ukoliko ste u blizini, skoknite do manastira Manasija i uživajte u festivalu. Ukoliko uslovi drugačije nalažu, manastir Manasija će biti na svom mestu pored Resave, čeka Vas. Vaše je da dođete, vidite i doživite.

Kako se ovaj kraj odlikuje brojnim turističkim lokalitetima (Resavska pećina, Vodopadi Veliki Buk i Prskalo, jedini muzej Ugljarstva u Srbiji vezan za Senjski rudnik , Park maketa- jedini park te vrste u Srbiji, manastir Ravanica) neophodno je da im posvetimo više pažnje u nekim narednim tekstovima.