O autoru
Oduvek sam bila jedna od onih, koji su u autobusu sedeli do prozora. Predpostavljam da znate neke osobe ili ste i sami pobornici takvog izbora mesta u prevozu. E, ako vam je to poznato, onda sigurno znate da kada si krajprozoraš, uživaš u svim prizorima koji ti se smenjuju pred očima iz kojih se kasnije u glavi razvijaju priče o svim tim mestima i ljudima u njima.
Pored prozora
Dugo sam mislila da je to dečija znatiželja i potreba za upoznavanjem novih prostora. Jasno vam je, ako vam kažem da se još uvek laktam za isto mesto i da se neke stvari, jednostavno nikako ne menjaju. I ne mogu, jer ako ste kao dete to prepoznali, znajte da je pravo i vaše. Ok, moram priznati, tokom odrastanja lutala sam, zaboravljala i potiskivala neke stvari i trpala ih u koš prolaznih dečijih maštarija, ali, Bogu hvala, evo me pred vama u pričama o putovanjima.
Samo da znate to nisu putopisi, to su životopisi sa malih i velikih krajprozoraških putovanja po Srbiji.
Kako nikada ništa nije slučajno, verujte mi, svakodnevno se uveravam. Naime, knjige i geografski atlas bili su moji drugari, čuvari tajni i pratioci od najmlađih dana. Umesto društvenih mreža, surfovala sam rekama i morima, osvajala planinske lance i vrhove i upoznavala svetske metropole. A, sve to ispred geografskog atlasa sa onim braon koricama. Zanimljiva geografija je bila moje polje dominacije. Biću skromna, i ostalo je.
Ljubav prema geografiji postojala je i tokom srednje škole, gde sam bila jedna od dve u generaciji koja je za maturski rad izabrala geografiju i zamalo zbog iste i pala na maturi. Ne pitajte me ništa. I danas pamtim to razočaranje od ispita. Ubrzo sam shvatila da ta nezainteresovanost učenika za geografiju kao izborni maturski predmet i nije baš slučajna. Sva sreća, to me nije pokolebalo da put dalje nastavim, pogađate, uz geografiju. Istu sam završila i ljubav ka njoj ovekovečila, prefiksom ispred svog imena, geograf-turizmolog.
Kroz virtuelni prozor
Složićete se, da kada završite fakultet, zapravo tek tada počnete da učite. Takav slučaj je bio i sa mnom. Ambicije i okruženje. Ljubav i profit koji se od tebe traži. Ushićenost i ekonomska isplativost.
Plivala sam između oprečnih stvari i pokušava da ih pomirim, sve dok nisam počela da gubim sebe i ono mesto pored prozora. A, znate kako kažu „…da bi uspeo, moraš prvo da padneš.“. Mene je taj pad osvestio i vratio tamo gde sam počela, kraj prozora. Samo, danas iz tog prozora niču priče o svim onim klupama, ulaznim tablama, putevima, parkovima, mestima i svim onim i ovim vremenima oko i između nas. Konačno sam spojila tri stvari i napravila odličnu, za moju dušu, dobitnu kombinaciju.
Zadovoljstvo mi je što moj prozor sada delim sa vama. Da-da, baš vama koji čitate ove redove i koji ste deo priče, jer da je suprotno, ovde ne biste sada ni bili. Nije li tako?
Kako je sve počelo
Tih poslednjih avgustovskih dana, znali smo samo da imamo na raspolaganju pet dana i da ih moramo kvalitetno iskoristiti. Kada radite u turizmu, na kraju avgusta ste umorni, iscrpljeni, pomalo histerični. Drugim rečima, za infuziju. Da ne bude zabune, u našoj maloj komuni, turistički radnik je samo moja malenkost, što je, moram vam priznati odlična varijanta. Zamislite, dva turistička radnika u datom periodu. Nimalo naivna situacija. Ovako, jača polovina je držala balans, taman toliko da stignemo na destinaciju i napunimo baterije.
Krenuli smo na Taru. Vaya Condios, neki Irci, geografska karta i nas dvoje. Milina jedna. Ne nismo vodili ni Vayu, ni Irce, nego smo ih slušali. A geografska karta? U to vreme, početak XXI veka, nismo imali gps i koristili smo staru dobru geografsku kartu. Ako ste pročitali odeljak o meni na ovom blogu, jasno vam je da čitanje pomenute karte za moju, ali i malenkost pored mene, predstavljalo pravo zadovoljstvo. Zanimljivo je da ja imam problem sa snalaženjem u prirodi. Da, taj receptor u glavi, baš i nije u skladu samnom, ali mi zato čitanje geografske karte ide odlično. Za putovanje, pravo u metu.
Njegova malenkost (su)vozač, pratio je put, a ja kartu. Potpuno smo bili kompatibilni i ostali, evo već. Ne neću vam reći, koliko imamo godina. Polako smo osvajali kilometre zapadne Srbije i uživali u njenom zelenilu. Pravili pauze za omiljenu fotku kraja, za inspiraciju, za kafu. U Banji Koviljači, sasvim slučajno, naleteli smo na kafić „Troteri“ i popili najbolju domaću kafu, onu za put i uz put. Na Taru smo stigli taman u suton. Tišina i svežina brzo su nas uveli u svet snova. Narednih dana, lepoticu smo obišli sa svih strana i u koso. Taman toliko da napunimo baterije i napravimo zalihe. Samo kada biste znali kako samo nas dvoje uživali. Još osećam to zadovoljstvo. Sloboda i mir koju smo dobili dugo nas je držala.
Klimatske promene toga leta potrudile su se da baš na dan našeg povratka, bude najvreliji dan u godini. I bio je. Tada smo shvatili da klima uređaji nisu stvar luksuza, nego stvar opstanka. Kao što možete primetiti, akter priče vam piše ovaj sadržaj, tako da smo opstali, ali i otpali. U Lipolistu, gle ironije -hlada nigde, tog dana uspeli smo da se iskotrljamo iz auta i u lokalnom marketu kupimo par boca hladne vode. Progledali smo. Nakon ovoga i vožnje u krug na kružnom toku u Šapcu, naše putešestvije smo, bez drugih većih izazova, priveli kraju. I početku stvaranja ovog bloga.
Kada imate vreme, volju i želju, dovoljni su vam:
- ispravan auto, bilo bi dobro da ima klima uređaj, iz gore navedenih razloga;
- par cd-ova dobre muzike, ovo dobre je relativan pojam, ali sve dok je u skladu sa vama, to je ok;
- geografska karta, ok danas je to raritet, ali je veoma zanimljivo;
- par flaša vode, pronađite dobar market i uzmite flašu vode preko u odnosu na vremensku prognozu. Verujte mi, znači;
- kompatibilnog saputnika vi birate;
- i, ne zaboravite sebe, iskustvo mi je pokazalo da glava često ostane na poslu, dok sam ja na tzv. godišnjem.
Kada prikupite sve elemente putovanja, treba još samo da odlučite gde idete. E, tu vam je saveznik Srbija. Na koju god stranu da krenete, neće vas razočarati. Pustiće vas da posmatrate, istražujete, da se iznervirate, zbog rupe na putu ili vulkanizera koji je ranije zatvorio svoju radnju, a vaša guma vapi za vazduhom, ali će vam pružiti šansu da uživate u prirodi, kulturi, običajima, hrani. I taman kada ste mislili da ste sve videli, ponovo će vas iznenaditi i obradovati. Jer znate, divan je osećaj kada uživate u lepoti, ali kada znate da ista vama pripada, e onda je osećaj daleko jači i intezivniji.
Ovo putovanje bilo je prvo u nizu u upoznavanju Srbije, ali i sebe. Ljubav prema putovanjima i unutrašnji doživljaj rečima iskazan, našli su mesto na ovom blogu, ali i mesto gde sam pronašla sebe, svoju, jedinstvenu. Spojila sam tri ljubavi. Geografiju, putovanja i pisanje u lepe priče, koje napreduju da prerastu u knjigu dobre energije.
Zato vas pozivam da zapratite ovaj blog, jer ne samo da ćete uživati u dobroj priči, vi ili vaš biznis, možete postati i deo nje.
