Portfolio

O autoru

Oduvek sam bila jedna od onih, koji su u autobusu sedeli do prozora. Predpostavljam da znate neke osobe ili ste i sami pobornici takvog izbora mesta u prevozu. E, ako vam je to poznato, onda sigurno znate da kada si krajprozoraš, uživaš u svim prizorima koji ti se smenjuju pred očima iz kojih se kasnije u glavi razvijaju priče o svim tim mestima i ljudima u njima.

Pored prozora

Dugo sam mislila da je to dečija znatiželja i potreba za upoznavanjem novih prostora. Jasno vam je, ako vam kažem da se još uvek laktam za isto mesto i da se neke stvari, jednostavno nikako ne menjaju. I ne mogu, jer ako ste kao dete to prepoznali, znajte da je pravo i vaše. Ok, moram priznati, tokom odrastanja lutala sam, zaboravljala i potiskivala neke stvari i trpala ih u koš prolaznih dečijih maštarija, ali, Bogu hvala, evo me pred vama u pričama o putovanjima.
Samo da znate to nisu putopisi, to su životopisi sa malih i velikih krajprozoraških putovanja po Srbiji.

Kako nikada ništa nije slučajno, verujte mi, svakodnevno se uveravam. Naime, knjige i geografski atlas bili su moji drugari, čuvari tajni i pratioci od najmlađih dana. Umesto društvenih mreža, surfovala sam rekama i morima, osvajala planinske lance i vrhove i upoznavala svetske metropole. A, sve to ispred geografskog atlasa sa onim braon koricama. Zanimljiva geografija je bila moje polje dominacije. Biću skromna, i ostalo je.

Ljubav prema geografiji postojala je i tokom srednje škole, gde sam bila jedna od dve u generaciji koja je za maturski rad izabrala geografiju i zamalo zbog iste i pala na maturi. Ne pitajte me ništa. I danas pamtim to razočaranje od ispita. Ubrzo sam shvatila da ta nezainteresovanost učenika za geografiju kao izborni maturski predmet i nije baš slučajna. Sva sreća, to me nije pokolebalo da put dalje nastavim, pogađate, uz geografiju.  Istu sam završila i ljubav ka njoj ovekovečila, prefiksom ispred svog imena, geograf-turizmolog.

Kroz virtuelni prozor

Složićete se, da kada završite fakultet, zapravo tek tada počnete da učite. Takav slučaj je bio i sa mnom. Ambicije i okruženje. Ljubav i profit koji se od tebe traži. Ushićenost i ekonomska isplativost.
Plivala sam između oprečnih stvari i pokušava da ih pomirim, sve dok nisam počela da gubim sebe i ono mesto pored prozora. A, znate kako kažu „…da bi uspeo, moraš prvo da padneš.“. Mene je taj pad osvestio i vratio tamo gde sam počela, kraj prozora. Samo, danas iz tog prozora niču priče o svim onim klupama, ulaznim tablama, putevima, parkovima, mestima i svim onim i ovim vremenima oko i između nas. Konačno sam spojila tri stvari i napravila odličnu, za moju dušu, dobitnu kombinaciju.

Zadovoljstvo mi je što moj prozor sada delim sa vama. Da-da, baš vama koji čitate ove redove i koji ste deo priče, jer da je suprotno, ovde ne biste sada ni bili. Nije li tako?