Srbija, druga priča
Većina nas, neko pre, neko kasnije, dok smo sedeli u školskim klupama, naučili smo da državu čine tri stvari: vlast, teritorija i stanovništvo. Većina nas, neko pre, a neko kasnije smo to zaboravili. Pa tako, često pominjemo tu istu državu i još češće, ona nam je kriva za sve. Izgleda da smo zaboravili da dobar deo, tačnije njenu trećinu, nosimo mi. Istina neko na papiru, neko u srcu, a neko u koferu.
Ako, iz nekog razloga, zanemarimo dva elementa, ostaje nam onaj treći, teritorija. Prema zvaničnim podacima Srbija, sa dve autonomne pokrajine, zauzima površinu od 88.499 km2. Pa, i nismo tako mali, zar ne?
Zamislite koliko samo od te površine poznajete. Koliko ste kilometara puteva prešli i na koliko ste se mesta zaustavili? Ostaviću vas da se sami izračunate i preračunate.
Ako malo bolje pogledate geografsku kartu, složićete se da smo mi jedna baš zgodna zemlja. Ne zaista. Dok obuhvatamo dužinu od 488km i to od Kelebije na severu do Raštelice na Šar planini na jugu, u pravcu istok-zapad širina nam je 306km i to od Srebrne glave do Bezdana. Ne čini li vam se taman da još jednom pogledate kartu i razmislite kojim putem i kako da krenete u obilazak?!
Srbija kao prirodna turistička destinacija
Srbija je zemlja koja sve ima, sem mora. Istina, Vojvođani se još uvek pozivaju na Panonsko, ali sem u pesmi, slaba vajda od njega. Ali, što se tiče autora i pesme, oni su nezamenljivi.
Idući od severa ka jugu, Srbija se postepeno uzdiže sve do 2656 m n.v. i najviše tačke Đeravica. Dok je u Panonskoj niziji toliko ravno da bi nam se i pogled zagubio, da nije ostrvskih uzvišenja Fruške Gore i Vršačkih planina, prelaskom Save i Dunava situacija se polako menja, da ne kažem talasa. Polako prelazimo u Mačvu na zapadu, odnosno Pomoravlje na istoku, što je zapravo prelazna zona koja nas dalje vodi u brdsko-planinsko područje.
Šetajući od severa ka jugu, Srbija će vas pozivati u najušuškanije i najudaljenije tačke njenih, opština, planina, reka, banja, jezera, nacionalnih parkova i zaštićenih spomenika prirode, kako bi upoznali i drugu priču iskrene, tople, prirodne Srbije.
Ako niste baš sigurni, šta se sve to na njenoj karti nalazi, evo toponima koje vam savetujem da uvrstite u plan neke od narednih ruta. A, nakon toga obilaska, sigurna sam da će se informacija iz glave spustiti do srca i tu i ostati kao podsetnik za nova putovanja po Srbiji.
Možda niste znali da je Srbija teritorijalno podeljena tako da ima 145 opština, 28 gradova i grad Beograd. Kada je putovanje u pitanju, vama to manje-više ništa ne znači. Međutim, lakše vam je da bez gps -a, pronađete određenu lokaciju kada znate u kojoj je opštini smeštena. Pa tako, primera radi, Panonija se nalazi u ataru opštine Bačka Topola, Etno selo Vrhpolje u okviru opštine Ljubovija, dok je Krčedin poznato selo u opštini Inđija. Vi dalje nastavite niz.
Rekli smo da se veći deo Srbije nalazi u brdsko-planinskom području. Sam planinski deo obuhvata gotovo polovinu celokupne površine naše Srbije. Ovo vam može stvoriti nedoumicu, budući da su samo par planina turistički poznate. Tu se pre svega misli na Kopaonik, Zlatibor, Taru, Divčibare. Sa druge strane, to treba da vas ohrabri da krenete da istražujete Goliju, Zlatar, ali i Suvu planinu, Vardenik, Dukat, Besnu kobilu. Ne brinite. Ima vremena kada znate šta želite da obiđete i u kom pravcu da krenete.
Složićete se da nema života, mira i romantike bez reka. I zbog toga, naša je moralna obaveza da ih čuvamo, da ih pustimo da slobodno teku svojim koritima i da im dozvolimo da nas fizički i duhovno oplemene. Pored Dunava, Drine, Morave, tu su još i Tisa, Đetinja, ali i Zlotska reka, Resavica i mnoge druge koje nas pozivaju da uživamo na njihovim obalama, ostrvima, u njihovom zvuku i lepoti kojom nas podsećaju da je prirodna lepota, jedina prava lepota.
Srbija kao kulturno-turistička destinacija
Da li je do nas ili do teritorije koju zauzimamo, neka ostane otvoreno, ali činjenica je da je Srbija imala burna istorijska dešavanja, koja su uticala da je ona danas destinacija sa bogatom kulturno-istorijskom baštinom. Svedoci toga su brojni spomenici koji datiraju od praistorijskih, preko rimskih i srednjovekovnih do modernih vremena.
Srbija je riznica priča koje svakodnevno čitaju, ali i pišu mnogi koji njom hode. Ne mislite li da je krajnje vreme da i vi ispričate neku svoju priču? Dugačiju priču, kada je Srbija u pitanju.
Znate ono kada uđete u neko mesto, pa u obilju lokaliteta, ne znate odakle da krenete sa obilascima? E, takva mesta su vam i Sremski Karlovci, Kruševac, Beograd, Subotica, Valjevo, Sombor i, da se ne uvrede, mnoga druga. Zato kada odlučite da krenete u njihovom pravcu, izdvojte, za početak, ceo dan za upoznavanje i uživanje, jer to su gradovi spomenici.
Bogati istorijski i kulturni život našeg naroda, doprineo je da sa pravom nosimo titulu bogatog kulturnog nasleđa. Svedoci toga su i:
- Arheološka nalazišta – ukoliko ste voljni da saznate kako su izgledala naselja, kako i od čega se živeo u Srbiji, krenite od Vinče i Lepenskog vira, kao tipičnih predstavnika praistorijskog doba, preko rimskih arheoloških lokaliteta Gamzigrada, Felix Romuliane, Mediane, Trajanove table do rimskih gradova Sirmiuma i Viminaciuma;
- Srednjovekovni spomenici – mahom su predstavljeni manastirima kao značajnim centrima srpske duhovnosti, državnosti i pismenosti. Među njima posebno veliki značaj imaju Studenica i Sopoćani koji se nalaze pod zaštitom UNESCO-a, a za njima ništa manje vredni Manasija, Žiča, Ravanica, Mileševa, Đurđevi Stupovi, kao i manastiri Ovčarsko-Kablarske klisure, srpske Svete gore, Gračanica i Pećka patrijaršija na Kosovu. Pored ovih, složićete se da i svi drugi manastiri, hramovi i crkve nose svoj pečat duhovnosti i kulture i kao takvi pravo su mesto gde se mogu saznati mnoge istorijske činjenice, ali i pronaći svoj mir;
- Tvrđave – Srbija je bogata tvrđavama, koje su često mesto izleta mnogih domaćih i stranih turista. Među njima dominiraju Petrovaradinska, Smederevska, Golubačka, Maglič, Niška tvrđava. Međutim, značajna i zanimljiva za posetu su i manje grandiozna utvrđenja, kao što su Sokograd, Lazarev grad, Ramska, tvrđava Bač,…
- Moderni kulturno-istorijski spomenici su takođe, značajna mesta koje je vredno posetiti i uživati u njihovim sadržajima. Među njima poznati su: Hram Svetog Save, Kalemegdan, Spomenik Knezu Mihailu, Spomenik Nikoli Tesli u Beogradu, Kuća kralja Petra Prvog na Oplencu…
Manifestacije u Srbiji
Poseban značaj u upoznavanju kulture, umetnosti, ali i običaja i duha naroda imaju manifestacije. Ako smo po nečemu poznati, onda su to upravo manifestacije. Međunarodno poznate su EXIT, Guča, Beer Eest, FEST, Bitef, Festival uličnih svirača, Just out, Dani piva u Zrenjaninu. Međutim, u Srbiji se tokom čitave godine održavaju lokalne ili regionalne manifestacije gde se može osetiti ona prava atmosfera lokalnog stanovništa i regije, način života, običaji, tradicija, gastronomija i autentični duh. Pa tako imamo Kobasicijadu u Turiji, Dane vina u Rivici, Šljivijadu u Osečini, Dane piva u Čelarevu, Rakijadu u Pranjanima, Kosidbu na Rajcu, Sabor u Zlakusi, Patlidžanijadu u Neradinu, Festival cveća u Beloj Crkvi i mnoge druge.
Ukoliko se odlučite za neku od njih, budite sigurni da ćete okusiti dobru hranu, upoznaćete lokalne običaje, a ni zabave vam neće manjkati.
I sad’ nakon ove kraće i brzinske ture, mislite li da je vreme da se zaputite u Srbiju, vašu Srbiju i da je upoznate? Želite li da budete jedan od mnogih koji će imati i onu svoju, drugu priču?
Ako jeste, uskačite. Vreme je da krenete u obilazak, polako i natenane, vremena imate, a i ništa nije daleko.
Spremni? Krećemo.
