Preko mosta do Petrovaradinske tvrđave
Suprug i ja sinhrono smo se se okrenuli ka mostu, a klinac je sa oduševljenjem prihvatio ideju za šetnju po istom.
U Sremu nas je dočekala građevina stara 290 godina. Nekadašnja administrativna zgrada, danas poznata pod nazivom Magistrat, bila je početna stanica u obilasku Petrovaradinske tvrđave. Kaldrma nas je vodila do stepeništa, a tamo 214 stepenika nas je pozivalo u avanturu viševekovnog vojnog objekta.
Taman kada smo mislili da klinac više neće moći, stigosmo do Ludvigove kapije. „Jee, mama, pa ovde ima „tunel“.“ Znali smo da će bez pogovora krenuti dalje. Skupismo energiju i stigosmo do kraja … ili do početka. Eto nas na Gornjoj tvrđavi. A tamo ponosno stoji Toranj sa „pijanim“ i zbunjujućim satom. Istina vole Sremci da se šale i zbunjuju, ali ovaj fenomen je dosta stariji od sremačke šale.
Satni mehanizam vodi poreklo iz XVIII veka i na tvrđavu je donet iz Alzasa u Francuskoj. Kako bi brodari koji su plovili Dunavom imali predstavu koje je doba dana, odlučeno je da velika skazaljka pokazuje sate, a mala minute. A epitet pijanog sata nosi , jer zimi kasni, a leti žuri. Zanimljivo. Zaštitni znak Petrovaradinske tvrđave i Novog Sada krajem septembra je automatizovan, sa očuvanim originalnim delovima starim nekoliko stotina godina, a posle skoro pola veka sat ponovo i zvoni.
Sa Ludvigovog bastiona pored sata, pažnju će vam privući pogled na Bačku. Ukoliko poželite da sednete u baštu Terase tvrđave i restoran Varadinskog hotela i tu završite vaš obilazak, nećemo vam zameriti.
Od Marije Terezije do Dunava
Uživajte u ambijentu 18 kandilabera i panorami Novog Sada. Mi smo nastavili dalje. Uživali smo u ateljeima najdužeg dela tvrđave – Bastiona Marije Terezije, austrijske carice, za vreme čije vladavine je završena druga faza u izgradnji tvrđave. Laganom šetnjom popeli smo se do Leopoldovog bastiona, mesta gde je postavljen kamen temeljac 1692. godine ovom kulturno –istorijskom objektu. A pogled sa bastiona – večita inspiracija.
Odluke, promene, nove početke mnogi su donosili baš ovde. A zašto? Procenite sami.
Gornja tvrđava, Kavalir i još štogod
Od Leopolda prošetali smo pored Dvorske kapije, glavne kapije kojom autom možete stići u Gornju tvrđavu. Iznad pomenute, kapije nalazi se najviši i najznačajniji deo svakog vojnog objekta, pa tako i Petrovaradinske tvrđave. Kavalair je predstavljao poslednju zonu odbrane. Danas je ovo mesto svojevrsni vidikovac sa koga možete videti tvrđavu sa svih strana. Nakon Kavalira prošetasmo se duž nekadašnje Duge kasarne koja je nastala sredinom XVIII veka i bila glavni smeštajni objekat vojnika i oficira. Danas se u podrumima nalaze ateljei Likovnog kruga.
Nastavljajući dalje došli smo do Jednostavne kasarne, koja je zanimljiva zbog svoje jednostavnosti dugih hodnika i niza prozora sa obe strane, po kojoj i nosi ime. Nekadašnja smeštajna jedinica tvrđavskog garnizona, a današnje lokacija Istorijskog arhiva Grada Novog Sada.
Upravo kada smo razmišljali o odmoru, naleteli smo na „coffee to go“ . Malo je reći koliko smo bili srećni. Izašli smo na Paradni plac, današnji parking prostor, ispred koga se nalazi najmonumentalnija zgrada Petrovaradinske tvrđave – Topovnjača, Arsenal ili Mamulina kasarna.
Objekat barokne arhitekture zauzima 7 000 m2 u kome se nalazi Muzej Grada Novog Sada. Ukoliko Vam prilike dozvole, preporučujemo vam da posetite ovaj muzej.
Baš tu, na Paradnom placu, najmlađi član naše male ekspedicije, dobio je svoju energiju – sladoled. Pronašli smo klupu na obližnjem Inoćentijevom bastionu sa koga se pružao pogled na 23 ha Donje tvrđave i Podgrađa, u čijoj lepoti smo uživali.
Pogled na krovove civilnih i vojnih objekata i Samostan Svetog Jurja, odaju sliku jednog Gradića i njegovu vekovnu istoriju. Nama je samo preostalo da uživamo. Međutim, to nam nije bilo dovoljno.
Spustili smo se kroz kapiju cara Karla VI (oca carice Marije Terezije) na kojoj je uklesana 1780. godina, godina kada je završena gradnja tvrđave. Preko drvenog mostića krenuli smo put Podgrađa, a put – kaldrma, špalir drveća, bedemi i kandilaberi.
Još jedan dokaz lepote jednostavnosti. Šetnja ovim špalirom je infuzija pozitivne energije, ljubavi, romantike i jednostavnosti…. pa i ne treba nam ništa više. Nama ništa nije trebalo, bili smo umorni i nasmejani puni topline za kojom smo i tragali.
