Da se razumemo, nikada mi leto nije bilo omiljeno godišnje doba, ali ovih poslednjih godina posebno sam neprijateljski nastrojena prema njemu. Volim ja opuštanje na plaži, miris mora, zvuk talasa, romantičnu šetnju pored obale i sve one sinonime leta, ali jake letnje žege, da ne kažem prženja, u meni bude samo ona teška osećanja. Počela sam da maštam kako bi bilo lepo leto provesti na nekom mestu gde nema vrućina, sparine, klima uređaja… Samo čist vazduh, svežina i mala plaža. Znam, baš skromno. Mada, ako verujete u parolu „pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“, čuda se dešavaju. Pa, ukoliko želite da upoznate jedno takvo čudo, pođimo zajedno?
Već pri prvom susretu biće vam jasno, zašto se ovo područje nalazi pod zaštitom države i zašto je označeno kao prirodno dobro izuzetnih odlika. A, dok se sami ne uverite, otkriću vam razloge njegove jedinstvenosti.
Ploveća ostrva
Znate li da postoje tzv. ploveća ostrva? A da li znate gde se ona nalaze? Pretpostavljate, da, baš na Vlasinskom jezeru. Na mestu današnjeg jezera vekovima su se slivale i nakupljale atmosferske padavine. A u toj vodi su rasle razne biljne vrste. Voda je isparavala, biljke su se raspadale, taložile i s vremenom stvorile treset. Kada je sredinom XX veka stvoreno jezero, nivoa vode se podigao a treset odvalio sa dna i isplivao na površinu, stvarajući prava ostrva sa obiljem biljnih vrsta. Promenom vodostaja jezera a pod uticajem vetra ova ostrva se slobodno kreću od jedne obale do druge i predstavljaju jedinstveni svetski fenomen. Najpoznatije i najveće tresetno ostrvo je Mobi Dik, širine 250 i dužine 400 metara. Svaka sličnost sa likom iz istoimenog romana je slučajna ili namerna, ostaviću vam da sami zaključite.
Autentična priroda
Iako je nastalo čovekovom voljom, Vlasinsko jezero ništa nije izgubilo od svoje autentične lepote. Relativno mirna jezerska površina svetlosive, zelene do tamnoplave boje, sa atraktivnim ostrvima Stratorija i Dugi Del, nalazi se na istoimenoj visoravni. Nepregledni zeleni pašnjaci i livade s mnogobrojnim vrstama lekovitog bilja, savršeno se ogledaju u vodama Vlasinskog jezera. I taman kada pomislite da nema dalje, pogled vas odvede ka planinskim vrhovima Gramade, Vardenika i Čemernika. Da li vam je sada jasno zašto mislimo da je ovo mesto spas od julskih i avgustovskih vrućina?Zdrava klima
Zahvaljujući nadmorskoj visini i specifičnom reljefu, na Vlasinskom jezeru je izuzetno svež i čist vazduh, a nazivaju ga i svojevrsnim rasadnikom crvenih krvnih zrnaca. Boravak na njemu posebno se preporučuje sportistima, anemičnim i asmatičnim bolesnicima, kao i svima kome je potreban oporavak, odmor i obnavljanje energije.Oaza života
Idealna klima glavni je razlog bogatog biljnog i životinjskog sveta. Pored pomenutog lekovitog bilja, velike površine se nalaze pod brezom, zaštitnim znakom Vlasinkog jezera. Ukoliko se uputite u ove krajeve, imaćete priliku da se uverite da postoje biljke mesožderke. Pravi relikt na ovim prostorima je Rosulja. Ne brinite, neće vas napasti, ona se hrani zglavkarima. Jezero je pak bogato ribom. Pastrmka, šaran, babuška, klen samo su neke od vrsta sa kojima ćete se sigurno sresti. Ako krenete u ovom pravcu obavezno ponesite štap za pecanje.
Duhovnost
Predlažem vam da se sa Vlasinskog jezera zaputite u obilazak okolnih sela, imaćete priliku da posetite Manastir Svete Bogorodice u kome je boravio Sveti Sava, kao i Hram Svetog Pantelejmona, poznat po čudotvornoj vodi i brojnim isceljenjima. Spajanje prirode i duha, provereno donosi mir.
Prijatna, subplaninska klima sa kupališnom sezonom od svega dvadesetaktak dana(kraj jula/prva polovina avgusta), vožnja čamcem i obilazak tresetnih ostrva, šetnja do planinskih vidikovaca, uživanje u lokalnim gurmanlucima ili ispijanje kafe na terasi sa pogledom na jezero, samo su neke od aktivnosti koje vam preporučujem. Na vama je da donesete odluku. Samo ne zaboravite, boravak na Vlasinskom jezeru, vratiće vas ne samo prirodi, nego i sebi.
Pa, kako vam se čini ideja da osveženje pronađete baš tamo?
