Svakog jutra, pa i vikendom, budili su ga ništa manje pospani radnici, koji su žurno prolazili stazicama parka u osvajanje svog parčeta hleba. Nešto kasnije, kada je već bio uveliko budan, istim onim stazicama kretala se mala vojska sa rančićima na leđima, koja je krenula u svoje radne obaveze – boravak u vrtiću, kao svoj doprinos istoj onoj borbi za isto ono parče hleba.
Ptičice su gugutale, golubovi se međusobnim sukobima borili za svoja prava, a jedna mala ptica, vredno je radila na izgradnji doma svojih potomaka.
Na uzanoj stazi, mladi pobornik zdravog života ili oblikovanja bicepsa za nadolazeće prolećno paradiranje, svojski se obračunavao sa zaleđenim spravama za vežbu. A njih dve dok su se vraćale iz pošte, stale su malo da prozbore o povišici penzije, velikim računima i najavljenim poskupljenjima. Ptičica je zavidno napredovala u gradnji novog doma i već razmišljala o estetskim finesama. Kako je tog dana tata bio na odmoru, slobodnom danu ili je možda srećnik koji samostalno kreira svoj radni dan, mlada raspričana princezica i njen straiji brat su izvedeni u šetnju i uživanje u jutarnjoj slobodi među drvećem. Oni mali pačići iz obližnjeg vrtića, čiji su se roditelji već lepo umorili, dobili su mogućnost da se dobro istrče pred podnevnu dremku. A onda na velikoj ledenoj livadi sreli su se njih dvoje. Ona, snežna i vrcava pudla i on, markantni ovčar. Što od straha ili uzbuđenja, ona je bila prilično bučna i histerična, a on iskustveno miran. Nakon ispoljene histerije, pristala je da se utrkuju i začikuju. Slika nalik dečjoj igri.
Taman kada je sve upućivalo da će to biti jedan tmuran zimski dan, sunce je demantovalo najavljivanu depresiju. Toliko se razgrejalo da je otopilo sneg na klupi na koju je on kasnije seo i uz aromu duvanskog dima možda razmišljao kako nju da zaprosi. Uzanom stazicom u susret su mu išli baka i unuk i mogao je čuti kako baka strpljvo objašnjava malom čoveku da je tobogan hladan i mokar i da mora sačekati proleće. Dalje usput i baka i unuk pronašli su potencijalne drugare i zajedno sa njima se zaputili do uspavanih ljuljaški. Dok su neki roditelji već bili podrška u rešavanju domaćih zadataka, drugi su se tek tada užurbano sa hlebom u ruci kretali u pravcu svojih mališana.
A onda, kako to zimi biva, ubrzo je i mrak pao. Pod svetlima kandilabera, on joj je govorio stihove Balaševića, a ona se zbunjeno rumenila. I dok se, tamo na drugom kraju parka smirivala graja o dobijenoj utakmici, prozor je polako sumirajući utiske i slažući slike, spuštao svoje kapke i tonuo u iščekivanje još jednog dana i pogleda na park.
Gradski park u Banji Koviljači
Smatra se da je ovo jedan od najlepših veštačkih parkova u Srbiji koji se sa okolnom šumom prostire na 40ha. Park je nastao početkom XX veka po uzoru na zapadno evropske parkove. U njemu se danas nalazi preko 80 različitih vrsta drveća, obilje cvetnih aranžmana i velike travnate površine. U centralnom delu parka nalazi se impresivna fontana, koja sa obližnjim predratnim vilama Dalmacija i Hercegovina, posetiocima nudi šetnju kroz istoriju.
Gradski park u Vrnjačkoj Banji
Temelji današnjem parku postavljeni su još krajem XIX veka. Od tada pa do današnjih dana park se proširio na zavidnu teritoriju od 60ha. Ova velika površina ispunjena je elementima francuskog i englekog stila, sa rimskom fontanom i japanskim delom vrta. Vožnja fijakerom od Mosta ljubavi, kroz ovaj park, predstavlja pravu turističku atrakciju Vrnjačke banje. Tokom letnjih meseci, park je prava oaza svežine, dok zimi parira najlepšim svetskim romantičnim bajkama u prirodi.
Gradski park u Bukovičkoj Banji
Ovaj park je po uređenosti i lepoti u samom vrhu gradskih parkova u Srbiji, a prostire se na teritoriji preko 22ha. Kupovina zemljišta za izgradnju ovog parka bila je davne 1849.godine, da bi prva gradnja u današnjim okvirima bila 1856. Parkom danas dominiraju staze za šetnju, mineralni izvori, skulpture izrađene u okviru međunarodnog simpozijuma „Beli venčac“, koga je UNESCO označio kao simpozijum svetskih razmera. Danas ovaj park se upoređuje sa najpoznatijim svetskim parkovima skulpture.
Beogradski parkovi
U samom gradu danas se nalazi registrovano oko 60 parkova. Najsadržajniji među njima je Kalemegdan, gradski park smešten u okviru beogradske tvrđave na površini od 50h. Obilje prirodnih i kulturno-istorijskih motiva, kao i dodatnih sportsko-rekreativnih sadržaja čine ovaj park jednim od najposećenijih parkova u Srbiji. Pionirski park se nalazi u samom centru grada kod zdanja Narodne skupštine. Topčiderski park je među najstarijim parkovima glavnog grada i nekada je predstavljao izletište srpske vlastele, da bi sapočetkom XX veka bio otvoren ostalom stanovništvu. Površinski najveći je Košutnjak. Prostire se na 330ha gde su šume četinara i listopadnih šuma ispresecane uređenim stazama. Svojevremeno ovo je bilo lovište, da bi 1903.godine, bilo otvoreno stanovništvu. Danas je park podeljen na tri celine: Sportsko-rekreativni centar, Filmski grad i Zavod za sport i medicinu. Ovo je samo deo parkova koji Beograd može da vam ponudi.
Ništa manje vredni su i Dunavski park u Novom Sadu, Park Pećina u Valjevu, gradski park u Sokobanji, Niški Čair…
Ukoliko se nekada nađete u nekom od ovih ili sličnih gradova, predahnite u parku umesto u kafiću, biće to prijatno i kvalitetno ispunjeno vreme.
Parkovi su uvek zanimljivi, ali je činjenica da su prijatniji tokom proleća i leta. Kako biste se na vreme pripremili za šetnju u vreme sunčanih i toplih dana, postavila sam fotografije baš iz tih nadolazećih godišnjih doba, da steknete utisak šta vas čeka. Do tada, uživajte u zimskoj idili sa svog ili nekog prijateljskog prozora.
