Taj grad sam, što možda i nije baš pohvalno, prvi put videla tek krajem prošlog veka. Bio je to redovan godišnji praktični deo nastave na fakultetu. Stigli smo negde oko podne. Taman pred ručak. Mada, u hotelu nisu mislili tako. Sve sobe još nisu bile spremne i imali smo taman toliko vremena da malo procunjamo po centru grada ili kako se to obično kaže, dobili smo slobodno. Naravno većina je zaglavila u prvom kafiću na kafi. A ja sam imala misiju nametnutu od moje majke i morala sam da procunjam po obližnjim kioscima. Naime, kako je nastava te godine podrazumevala višednevne obilaske mesta u Vojvodini, a moja je majka ljubitelj, istina rekreativni, igara na sreću, zadatak je bio sakupljanje istih. Iako sam se kao protivila, u dubini duše sam to radila sa zadovoljstvom. Znate, mnogo voli te srećkice i mnogo je srećna kada ih dobije. Srećkice dobije, a ne i ono na srećkici, da ne bude zabune. Elem, to je bio razlog moje šetnje, koja je potrajala. Iako je to bio radni dan, kada je očekivano za jedan grad da sve vrvi od ljudi i automobila, to u njemu nije bio slučaj. Većina prodavnica i lokalnih kiosaka nije radila. Tačnije, bila je pauza. Nešto slično kao u Grčkoj. Dvokratno radno vreme.
Evo i posle dve decenije, još uvek ne mogu da zaboravim sliku tih ulica i prvi doživljaj grada. Čudan osećaj. Kao u filmu. Široke, ponegde kaldrmisane ulice. Par stepenika do dvokrilnih drvenih vrata, sa obaveštenjem o pauzi. Kao da je vreme stalo. Mirna, vojvođanska varoš sa duhom prošlih vremena.
Dobrodošli u Vršac
Nakon smeštaja i okrepljenja u hotelu, svi zajedno, natenane krenuli smo kroz istoriju i ulice te varoši. Neki bi rekli grada, što on i jeste, i to slobodni kraljevski grad još od 1817. godine, ali taj prvi doživljaj, nalaže mi da mu dam status varoši. Znate ona mesta koja odišu energijom različitosti spojene u jednu celinu. E, tako vam je sa Vršcem. Multietnička sredina. U njemu su pravoslavna Saborna crkva iz osmanaestog veka, rimokatolički hram Svetog Gerharda nastalo sredinom devetnaestog veka, inače poznat po orguljama, zbog kojih je ujedno i koncerna dvorana. A odmah pored njih je i rumunska pravoslavna crkva Svetog spasa, te Crkva Svetog Teodora Vršačkog podignuta u dvadeset prvom veku.
Naspram Saborne crkve nalazi se jedan od najlepših građevina u Vršcu, dvor eparhije banatske, Vladičanski dvor. Dvor s kraja osamnaestog veka bogat je ikonama, starim spisima, knjigama… Jednom rečju institucija bogata duhovnim i kulturnim delima izuzetne vrednosti. Spajanje kultura, običaja i načina života različitih naroda, taj poseban šmek ove vojvođanske varoši iznedrio je velikane, Jovana Steriju Popovića i Paju Jovanovića, a u novijoj istoriji i najpoznatiji glumački osmeh Radu Đuričin. Najpoznatije kulturne ustanove Vršca su: Muzej Konkordija sa kraja devetnaestog veka sa preko 250.000 eksponata, Apoteka na stepenicama, prva apoteka u gradu, danas sastavni deo Gradskog muzeja sa spomen-zbirkom Paje Jovanovića. A ukoliko se odlučite da vidite neki od originalnih rukopisa „Pokondirena tikva“, „Kir Janja“, „Zla žena“, te neke od eksponata iz života poznatog tvorca srpske drame Jovana Sterije Popovića, svratite do Sterijine kuće.
A oko Vršca
A kada zaključite da ste sve videli, krenite u obilazak okoline. Za sve romantične duše tu su Vršački breg i Vršačka Kula, sa kojih se vidi savršena panorama grada. Tokom čitave godine, a posebno u februaru, mesecu vina i ljubavi, pravo je vreme da posetite vinske podrume najpoznatijih vinskih sela vršačkog vinogorja – Gudurice i Velikog Središta. Ne samo da ćete uživati u jednom od najstarijih evropskih vina već ćete uz lokalni tamburaški orkestar doživeti trenutke vredne sećanja.
A za one momente, kada vam je potrebna dodatna energija i duhovni mir, kada poželite samo da osluškujete, mirujete i postojite, tu su manastiri Mesić i Malo Središte.
Znate, ovo je još samo jedan od vojvođanskih gradova sa gradskim trgom, parkom, katedralom. Ali ovo je grad kulture, umetnosti, prirode, vina, tamburaša i duha. Grad, koji će vas dobro prodrmati, koji vas neće ostaviti ravnodušnim, ja sam vam svedok. Moraćete da mi verujete ili pak idite i demantujte me.
