Ovaj grad smo, što možda i nije baš pohvalno, prvi put videli, onako pravo, tek krajem prošlog veka. Bio je to redovan godišnji praktični deo nastave na fakultetu. Stigli smo negde oko podne. Taman pred ručak. Mada, u hotelu nisu mislili tako. Sve sobe još nisu bile spremne i imali smo taman toliko vremena da malo procunjamo po centru grada ili kako se to obično kaže, dobili smo slobodno. Dok je jedan deo ekipe predah pravio kafom u lokalnom kafeu, drugi deo ekipe krenuo je u rekreativni obilazak Vršca.
Kako sam imala misiju nametnutu od majke, morala sam da procunjam po obližnjim kioscima. To je bila potraga za srećkom, koje je moja majka pasionirano s’kupljala, ne bi li nešto i dobila. Jedina sreća u celoj toj priči bila je na mojoj strani – sreća da nju usrećim, bez ikakvih dodatnih materijalnih satisfakcija. Elem, to je bio razlog moje šetnje, koja je potrajala, a koja me je dodatno usrećila.
Iako je bio radni dan i kako je očekivano za jedan grad da sve vrvi od ljudi i automobila, to ovde nije bio slučaj. Većina prodavnica i lokalnih kioska nije radila. Tačnije, bila je pauza. Nešto slično kao u Grčkoj. Dvokratno radno vrem
Evo i posle dve decenije, još uvek ne mogu da zaboravim sliku tih ulica i prvi doživljaj ove banatske varoši. Čudan osećaj. Kao u filmu. Široke, ponegde kaldrmisane ulice. Par stepenika do dvokrilnih drvenih vrata a o pauzi. Kao da je vreme stalo. Mirna, vojvođanska varoš sa duhom prošlih vremena.
Dobrodošli u Vršac
Nakon smeštaja i okrepljenja u hotelu, svi zajedno, natenane krenuli smo kroz istoriju i ulice ove varoši. Neki bi rekli grada, što on i jeste, i to slobodni kraljevski grad još od 1817. godine, ali taj prvi doživljaj, nalaže mi da mu dam status varoši.
Znate ona mesta koja odišu energijom različitosti spojene u jednu celinu. E, tako vam je sa Vršcem. Multietnička sredina. U njemu su pravoslavna Saborna crkva iz XVIII veka, rimokatolički hram Svetog Gerharda nastao sredinom XIX veka, inače poznat po orguljama, zbog kojih je ujedno i koncertna dvorana. A odmah pored njih je i rumunska pravoslavna crkva Svetog spasa, te Crkva Svetog Teodora Vršačkog, podignuta u XXI veku.
Naspram Saborne crkve nalazi se jedan od najlepših građevina u Vršcu, dvor eparhije banatske, Vladičanski dvor. Dvor s kraja XVIII veka bogat je ikonama, starim spisima, knjigama… Jednom rečju institucija bogata duhovnim i kulturnim delima izuzetne vrednosti.
Spajanje kultura, običaja i načina života različitih naroda, taj poseban šmek ove vojvođanske varoši iznedrio je velikane, Jovana Steriju Popovića i Paju Jovanovića, a u novijoj istoriji i najpoznatiji glumački osmeh – Radu Đuričin.
Najpoznatije kulturne ustanove Vršca su: Muzej Konkordija sa kraja XIX veka sa preko 250.000 eksponata, Apoteka na stepenicama, prva apoteka u gradu, danas sastavni deo Gradskog muzeja sa spomen-zbirkom Paje Jovanovića. A ukoliko se odlučite da vidite neki od originalnih rukopisa „Pokondirena tikva“, „Kir Janja“, „Zla žena“, te neke od eksponata iz života poznatog tvorca srpske drame Jovana Sterije Popovića, svratite do Sterijine kuće.
A oko Vršca
A kada ste varoš obišli i uzduž i popreko, i kuturno i istorijski, krenite u obilazak okoline. Za sve romantične duše tu su Vršački breg i Vršačka kula, sa kojih se pruža savršena panorama grada.
Tokom čitave godine, a posebno u februaru, mesecu vina i ljubavi, pravo je vreme da posetite vinske podrume najpoznatijih vinskih sela vršačkog vinogorja – Gudurice i Velikog Središta. Ne samo da ćete uživati u jednom od najstarijih evropskih vina, uz lokalni tamburaški orkestar doživećete trenutke vredne sećanja.
A za one momente, kada vam je potrebna dodatna energija i duhovni mir, kada poželite samo da osluškujete, mirujete i postojite, tu su manastiri Mesić i Malo Središte.
Znate, ovo je još samo jedna od vojvođanskih varoši sa gradskim trgom, parkom, katedralom. Još jedna varoš kulture, umetnosti, prirode, vina, tamburaša i duha. Varoš koja će vas vojvođanski uzdrmati i pozvati da malo zastanete, da pogledate oko sebe, da oslušnete, da, onako istinski, upoznate nešto što je na korak od vas, nešto na što ste navikli, a zapravo nikada niste ni poznavali.
Izdvojte i zaustavite vreme, skoknite do Vršca, a koji dan kasnije i do drugih varoši i uverite se koliko toga lepog, našeg imamo u svom okruženju, ali toga nismo svesni. Dajte sebi oduška i krenite u obilazak.
