U potrazi za mirom
Iako sam ljubitelj tišine, a i klasična muzika mi nije strana, tih dana, tišina je bila nepodnošljiva. Svakog trenutka pretila je da se razvije u vrisak. Vikend nije nosio svoju laganu notu, ni u najavi. Znala sam da jedino mesto gde možemo naći malo mira je priroda. Ali ne, poznata priroda. Trebalo nam je nešto novo što će nam zaokupiti misli i vrišteću tišinu smanjiti za koju oktavu. Odlučili smo se da to bude Kalvarija na lesnom ostrvu i skoro tromeđi Bačke, Banata i Srema.
Za petnaest minuta bili smo u autu. Nikada nismo bili tako sinhronizovani. Čak nas i naš četvorožni ljubimac nije sabotirao.
Iznenadilo nas je majsko sunce, koje je više nekako vuklo na letnje temperature. Mada, od ovog maja nismo više ništa ni očekivali.
Titelski breg - prirodni fenomen
Dok smo polako smirivali misli i pripremali glavu na tihi reset, ni primetili nismo kada smo se izvukli iz pitome ravnice. Persona sa zadnjeg sedišta, koja je skoro izašla iz dečijeg sedišta, a koju ćemo sada zvati deran, nekako, za nju tiho, posmatrala je mesta kroz koja smo prolazili. „Ovde nisam nikada bio. Za ovo sam čuo.“, ređali su se komentari. Nas dvoje gledali smo pravo. Imala sam utisak da smo bili blizu da uhvatimo onu belu liniju na putu i što dalje odemo odavde.
Baš kada treba, sa naše leve strane, zatalasala se ravnica. Počinjao je Titelski breg. Neko bi možda mogao reći: „ Eh, breg k’o breg.“ i prevario bi se. Ovaj breg nije običan. Počeo se stvarati pre 600.000 godina, navejavanjem lesa, sloj po sloj, još u vreme ledenog doba. Talasi su se uzdizali, a zatim obrušavali surducima i visećim dolinama, da bi opet svoj uspon nalazili na lesnim piramidama. Ubeđena sam bila da je i reljef pratio naše emocije.
Ovaj jedinstveni prirodni fenomen, najinteresantniji u Srednjoj Evropi, dominirao je, ali samo na kratko. Brzo je padao pred toplinom panonske duše. Sa desne strane, onako za sebe, sam, svoj, prkosno je stajao đeram. Samo se moglo naslutiti koliko je tu priča ispričano, koliko ljubavi započelo i koliko emocija proliveno. Nešto dalje, stado ovaca tražilo je svoj komadić zadovoljstva, a ogromna krošnja prkosila toplini i pozivala nas da predah napravimo baš tu. U daljini nazirala se kula stare crkve i selo Lok.
Čamac na Tisi
Nastavili smo dalje. Glavni put nas je odveo doTitela, grada na tri reke i dva ušća. Dok je četvoronožni ljubimac nošen čulom mirisa, pratio znake gde da se kreće, deran je trčao prema obali Tise. Nas dvoje pokušavali smo da pogledom obujmimo čitav prizor. Sa keja stigli smo do same obale i vode. Kažu voda smiruje dušu. Našu je zatalasala, ali onako polako, kao da je miluje. Nakon pat fotki, sledio je kratak predah pod drvenim letnjikovcem i osluškivanje prirode. Ispred nas je bila Tisa, kojom su sporadično prolazili čamci. Većina je bila ukotvljena na obali i čekala svoje kormilare. Sa druge strane obale, nazirali su se dobro ušuškani ribari, koji su svoj mir pronalazili između štapa, vode, neba i obale.
Iza nas podizao se strmi lesni odsek. Baš je bio dominantan. Na samom vrhu dominirali su ostaci nekog arheološkog objekta. Nakon par konsultacija od prolaznika na keju i par fotkanja, krenuli smo u osvajanje ovog lesnog ostrva. Jedan deo smo morali proći ulicom. Iako je bilo i objekata savremene gradnje, negde onako, po nekim kućama, prozorima, mogao se naslutitit nekadašnji duh ove vojvođanske varoši i Ribarske ulice kojom smo išli. Nakon šetnje koja nas je malo umorila stigli smo do prolaza i kapije na kojoj je pisalo „SRP Titelski Breg, Kalvarija“.
Vidikovac Kalvarija
Stazica među zelenilom, naslućivala je lepotu prirode. Uz put, među drvećem, pojavljivali su se pogledi, istina stidljivi, na varoš. Sve više se uočavala ona građevina koju smo videli dok smo sedeli na keju. Stigli smo do svojevrsnog platoa i shvatili da su to ostaci crkvice, koju je 1892. godine podigao bračni par u znak sećanja na svoju ćerku. Neko svoje emocije utapa u gradnju, a neko u šetnju. Oivičen drvenom zaštitnom ogradom, sa puno zelenila, pucao je pogled na Titel i Tisu. E, to je lepota Kalvarije. Gde god da se okrenete, utisak je isti – spoj prirode, istorije i čoveka. Most u daljini, nagoveštavao je svakodnevnu dinamiku i silu života koji, bez obzira na svakodnevna dešavanja, ide dalje. Zvonici raznih crkava, podsećaju da duša ne poznaje vere i granice, nego ljubav i jedinstvo. To nam dokazuje i Tisa koja ovde prima pritoku Begeja i zajedno sa njom, jača i bogatija plovi par kilometara do Starog Slankamena, gde se uliva u Dunav.
Kalvarija je mesto koje će vam dati tu mogućnost da posmatrate Banat i u njemu Zrenjanin, Carsku Baru, ali i Srem, Slankamenački breg i Avalu u daljini. Kalvarija će vam pomoći da date sebi slobodu, da vam pogled plovi, dokle ga oči nose, da osetite život, da zakočite, da se naježite, ali i nasmešite. Kalvarija će vam pokazati koliko je priroda fino uređena, po zakonima koji nikoga ne ugrožavaju i sputavaju, koliko je priroda jednostavna i lepa i koliko je mi u svakodnevnom životu shvatamo zdravo za gotovo, koliko je povređujemo, ne shvatajući da tako povređujemo i sebe same.
Priroda leči dušu
Iako je visina svega 128m, vazduh je ovde hladniji, prijatniji, lakše se diše. Sedeli smo na drvenim klupicama, pričali neobavezno i upijali svaki pogled, detalj i tražili mir. I mogu vam reći da je ovaj izlet od par sati bio pravi potez. Misli, iako teške, bile su mirne. Mogla bih reći i uspavane. Možda nije pravi i najbolji način tretiranja, ali je svakako jedan od boljih da ih podnesemo. Neke misli su teške i trebaće puno vremena i vode da otekne Tisom i Dunavom, da budu podnošljivije.
Ovog puta ostali stali smo i ostali na Kalvariji, jer je bilo jedno od boljih mesta da se izdignemo iznad situacije i uzmemo koji dah, za preživljavanje. Ali ono što želimo da vam poručimo jeste da sledeći put nastavljamo ulicama Titela, gradića koji još od rimskog perioda ima bogatu istoriju. A, kada se umorimo, tu je Tisa i krstarenje do Starog Slankamena. Ako ste bili ili stignete pre nas, podelite svoje iskustvo, impresije i predloge.
I ne zaboravite, priroda leči dušu, bistri misli i daje šansu da vidimo gde smo, ko smo i šta možemo da uradimo da ova zemlja bude sigurnije i lepše mesto za život.
